Сан је супротно стање од јаве, он је илузоран, непостојан. Према многим учењима једино што постоји је сан, и оно што називамо јавом исто је врста сна. Јава даје постојани материјални оквир чија је промена спорија, односно временска. У сну промене су брзе, и мало шта је константно. У сну на пример можете имати необичне моћи, бити на неком другом месту, имати другачије окружење док је све ово на јави углавном слично. Кад се на јаву погледа са временске дистанце и она је исто промењива као и сан.
Осим самог сна, битан је и онај који сања или сањалац. Сањалац на сан који је илузоран гледа кроз свој систем веровања који је такође илузоран. Тако на пример два сањаоца исти догађај виде на различите начине јер су им уверења различита. Суштина сна најбоље се уочава ако одбаците систем веровања, ако на сан не гледате кроз призму уверења.
Наредни проблем сањаоца је тај што мисли да је издвојен из сна, да је посебан, да је део. Тада сањалац све у сну тумачи на начин "дешава се мени". Сањалац који развија свест, а сматра себе издвојеним од сна је у опасности. Кад престане ствари да схвата лично и посматра сањаоца и сан као једно сањалац је сигуран.
После овога сањалац постаје трагач, он је свестан да је ово сан и свестан је да веровања утичу на сан. Тада почиње трагање по сну, по систему веровања. Врло брзо долази се до спознаје да постоје веровања заснована на страху и веровања заснована на љубави. Одбацивањем првих, а преобликовањем веровања заснованих на љубави сан се мења. Мења се сањалац па се самим тим и сан који окружује сањаоца мења. То је и даље сан, али заснован на љубави, страх изчезава.
Ако трагалац настави даље уочиће да сви лажу, штитећи персону или лажну идентификацију и да ништа није битно јер све је сан. Тада трагалац ако настави путем самопоштовања и љубави почиње мало по мало да уочава да он није сан. Може бити сан, а може бити и свестан сна. Сан и ум су исто. Кад постоји сан и ум је ту да сан перципира. Унутар ума постоје структуре које су свесне сна али имају жељу да га контролишу ради личне моћи. Тада се трагалац суочава са лукавим, лукави користи наметнута уверења и веровања многих како би их контролисао. Лукави користи сан страха и море лажи којима обмањује успаване.
Лукави је велики противник, док год има неко знање, веровање, идеју, друштвени положај, статус који су његови ,а ти мислиш да су твоји има те. Он се тешко побеђује чак иако живите љубавни сан. Кад победите мисао, а то је пали разум, структура Лукавог која вам је наметнута, тада и Оца Лажи побеђујете. Он контролише све, од давнина зна скоро све путеве, маистор је илузије али чак и он може бити побеђен.
Након ослобођења од Лукавог, ослободили сте се од знања, вашим животом више не управља лаж преко палог разума већ истина. Враћате се путевима здравог разума, а мисао Вишњег враћа се у ваш ум. Тада је ваш дух изузетно снажан, мислите да сте на крају пута, али то је само још један нови почетак. Схватајући да нисте сан, да нисте ум питате се, а шта сам то ја. Молите се својим верним духовним водичима и заштитницима, питате Творца и након одређеног времена постајете свесни.
Нисам тело, али свестан сам тела, нисам душа али свестан сам душе, нисам ни сан али свестан сам сна. Шта сам онда ја ? Увек одлично питање за трагаоца кроз сан, који почиње своје путовање кроз тишину. Најдуже и најинтересантније путовање је путовање кроз тишину, путовање у ком сте сведок сна и његових промена. Путовање кроз сан може трајати хиљадама живота, а путовање кроз тишину мери се у милионима година. Кроз тишину се може путовати и док имате тело, ово илузорно тело које сте сами верујући да сте сан креирали за путовање сном.
Осим самог сна, битан је и онај који сања или сањалац. Сањалац на сан који је илузоран гледа кроз свој систем веровања који је такође илузоран. Тако на пример два сањаоца исти догађај виде на различите начине јер су им уверења различита. Суштина сна најбоље се уочава ако одбаците систем веровања, ако на сан не гледате кроз призму уверења.
Наредни проблем сањаоца је тај што мисли да је издвојен из сна, да је посебан, да је део. Тада сањалац све у сну тумачи на начин "дешава се мени". Сањалац који развија свест, а сматра себе издвојеним од сна је у опасности. Кад престане ствари да схвата лично и посматра сањаоца и сан као једно сањалац је сигуран.
После овога сањалац постаје трагач, он је свестан да је ово сан и свестан је да веровања утичу на сан. Тада почиње трагање по сну, по систему веровања. Врло брзо долази се до спознаје да постоје веровања заснована на страху и веровања заснована на љубави. Одбацивањем првих, а преобликовањем веровања заснованих на љубави сан се мења. Мења се сањалац па се самим тим и сан који окружује сањаоца мења. То је и даље сан, али заснован на љубави, страх изчезава.
Ако трагалац настави даље уочиће да сви лажу, штитећи персону или лажну идентификацију и да ништа није битно јер све је сан. Тада трагалац ако настави путем самопоштовања и љубави почиње мало по мало да уочава да он није сан. Може бити сан, а може бити и свестан сна. Сан и ум су исто. Кад постоји сан и ум је ту да сан перципира. Унутар ума постоје структуре које су свесне сна али имају жељу да га контролишу ради личне моћи. Тада се трагалац суочава са лукавим, лукави користи наметнута уверења и веровања многих како би их контролисао. Лукави користи сан страха и море лажи којима обмањује успаване.
Лукави је велики противник, док год има неко знање, веровање, идеју, друштвени положај, статус који су његови ,а ти мислиш да су твоји има те. Он се тешко побеђује чак иако живите љубавни сан. Кад победите мисао, а то је пали разум, структура Лукавог која вам је наметнута, тада и Оца Лажи побеђујете. Он контролише све, од давнина зна скоро све путеве, маистор је илузије али чак и он може бити побеђен.
Након ослобођења од Лукавог, ослободили сте се од знања, вашим животом више не управља лаж преко палог разума већ истина. Враћате се путевима здравог разума, а мисао Вишњег враћа се у ваш ум. Тада је ваш дух изузетно снажан, мислите да сте на крају пута, али то је само још један нови почетак. Схватајући да нисте сан, да нисте ум питате се, а шта сам то ја. Молите се својим верним духовним водичима и заштитницима, питате Творца и након одређеног времена постајете свесни.
Нисам тело, али свестан сам тела, нисам душа али свестан сам душе, нисам ни сан али свестан сам сна. Шта сам онда ја ? Увек одлично питање за трагаоца кроз сан, који почиње своје путовање кроз тишину. Најдуже и најинтересантније путовање је путовање кроз тишину, путовање у ком сте сведок сна и његових промена. Путовање кроз сан може трајати хиљадама живота, а путовање кроз тишину мери се у милионима година. Кроз тишину се може путовати и док имате тело, ово илузорно тело које сте сами верујући да сте сан креирали за путовање сном.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi