Даље нећеш проћи

Армија Богова

О верном слуги

прича о верном слуги ...

Дошао је слуга код господара да му каже како је испунио све његове налоге. "Добро је верни мој слуго." - рече му господар па га запита да ли га људи слушају. Слуга му рече да га неки слушају, а да неки слушају његовог господара. "Они што слушају мој глас, њих не дирај, а са овима што слушају твој глас ради оно што ти наложим".

"Они што ме беспоговорно слушају све више размишљају о теби господару." - рече слуга. "Добро је то верни мој слуго." - рече господар. "А шта да радим са онима који не слушају ни мене, а ни тебе." - запита слуга. "Њих повремено посети и потражи имају ли нешто што теби припада, ако имају узми их, а ако немају остави их мени." - рече господар.

"Ево сад сви слушају твој глас господару." - рече слуга после одређеног времена. "Добро је верни мој слуго, сад им покажи ко си, да виде људи да између мене и мојих слугу нема разлике, и да сви слушају мој глас."

И Ђаво се покаже људима, и људи видеше да он је слуга Божији, да све је Бог, и да већег од Бога нема.

... писање постова ће бити настављено на једном другом порталу. Нови читаоци нек ми пошаљу маил адресу на tangunchi@gmail.com.

Дали знаш шта можеш

Ако се запиташ, шта могу ?

Твој одговор зависиће од твог система веровања.

Систем веровања рећи ће ти шта можеш.

Да ли је то истина ?

За тебе јесте.

Све оно што верујеш, једноставно верујеш и то је твој свет и твоја истина. 

Ако би постојала нека виша истина од твоје истине, та би ти истина исто рекла да можеш оно што верујеш да можеш.

Али чак и мимо те истине и мимо твог система веровања, шта ти можеш ? Можеш све, да, ти можеш све. Свако ограничење, илузију, поставио си ти. Поставио си да би себе заборавио, а након тога, да би се себе сетио.

Како да препознаш систем веровања и да идеш мимо њега? Само чини оно где те животна пасија, страст живљења води и убрзо срешћеш непознато. Непознато и неспознато водиће те даље ка твојим дубинама и висинама. Маистор над маисторима у висинама и дубинама твог срца је. Он ће те водити из непознатог у непознато. Твој систем веровања увек ће одговарати страхом кад год се суочи са оним што му није познато. Маистор у теби увек ће одговарати осмехом јер непознато је њему познато. Врхунско незнање његово је знање.

А кад кренеш овим непознатим путем, љубави и мудрости, не осврћи се на прошло, на познато, иди даље. И убрзо кроз стваралаштво и прегалаштво далеко веће од свег што досад си стварао надвладаћеш и самога себе. Тад ће и сама старост стати и поклонити се пред Божанским ствараоцем.

Јер, УПАМТИ, Ми смо краљеви овога и свих познатих светова, краљеви љубави, мудрости и милости.

Без илузије се може

Спектар дугих боја може се добити ако кроз дијамант као призму пропустимо усмерену белу светлост. Спектар зависи од квалитета дијаманта али и његове чистоће.

Ако је ум потпуно бистар, израз таквог ума је стваралаштво из љубави. Веровање таквог ума је засновано на поштовању. Свет у ком такав ум живи је свет љубави, лепоте и доброте.

Ако је ум прекривен слојевима илузије, онда је веровање илузорно па је и свет ког такав ум опажа илузоран.

И још по нешто

Здраво !

Кренимо даље, мало даље, кроз прошлост, давно догођену, прошлост. Мисао, свет, ти, све је то одавно виђено. Кад надвладаш мисао, надвладао си свет. Али, тад си надвладао себе. Кад нестане свет, нестајеш и ти. Али ако је свет само илузија, онда проблема нема, и ти си илузија тако да ништа не нестаје. Хмм, мало оптимизма, добре воље, све је то ту кад ти ниси ту. Кад нема оног на ког си навикао, све је онако како јесте.

Ти, истински ти, пре је света. Цео тзв. твој живот одавно се догодио. Не, ти ниси онај који мисли, ради, ствара, воли али можеш бити онај који је свестан тог који ради и воли. Можеш посматрати живот као врхунски више-димензионални филм. Али, као што знаш, неможе се утицати на оно што је прошло. Будућност је као пројектована прошлост одавно прошла. И ето, илузије слободне воље, илузије персоналности и још... Овај текст би требао да ти измами осмех на лице. Све је ово већ виђено, давно збивено. 

Пуно љубави, пуно лепих снова, бистрих жеља, добрих људи и још по нешто желим ти.

Материјализација - Хакуново одрастање

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.

Наредног јутра на столу су поред уобичајених садржаја стајале некакве свеске. Хакун се запитао шта ли је то и почео да их прелистава, према рукопису видео је да је то нека врста дневника са записима и цртежима. У једном тренутку потпуно се изненадио кад је видео цртеж скоро индентичан недавно направљеној слици. Најчудније је било што је цртеж био десетак година стар, а приказивао је породицу каква је била недавно. Изглед лица деце је био потпуно истоветан садашњем. Све му је било у потпуности јасно. Породица је можда била његова жеља, али је креација породице остварена од стране његове животне сапутнице.

Одједанпут су му на памет дошле дечије игре, маштом створени светови у којима се живи као да су стварни. Добар део ових маштања већ се остварио. Хакун је почео да схвата како се способност маштања или менталног креирања полако враћа у његов свет. Било му је потпуно јасно да је потребно да живи као да има и тада ће имати оно у шта верује да већ има. Није му било потребно да замишља срећну породицу, јер то је већ била стварност. Одлучио је да замишља већи и успешнији посао. Реченица "Како желиш себе да видиш у будућности" одзвањала је у његовој глави.

Након неколико дана промене су биле видљиве, али видљивост промена није било оно што је Хакун очекивао. Број купаца се није повећавао, али је број оних који су загледали његове производе знатно порастао. Супруга се изразито смејала показујући му његове цртеже на којима се виде купци. Схватио је да мора јасно знати шта жели и убрзо промена је била видиљива, зарада се повећавала као и број купаца. Недуго затим породица више није успевала да направи довољно производа за продају. Хакун је почео да обећава скору израду додатне количине производа. Хакунова жена се све време смејала, као да зна нешто што он упорно одбија да види.

Иако је у себи осећао блажу нервозу, Хакун је наставио са сталном израдом и продајом разноразних производа домаће радиности. Осећао је да му нешто недостаје, деца су га често чудно гледала, а супруга се све време смешкала кад год га види како се изразито труди да би нешто постигао. Недуго затим Хакун је због мањег умора морао да откаже један од својих продајних дана. Жена му је пришла и само га је погледала. Схватио је да је себи и породици наметнуо непотребно бреме. Знао је да повећање прихода нетреба да донесе нервозу и смањење времена за оне које воли. Видео је да то његова супруга поодавно види и разумева. Одлучио је да повећање прихода треба да му омогући смиреност и довољно времена за све оне које воли. Хакун је почео да усклађује жеље и приоритете у својим креацијама.

Није знао како да оствари нову замисао јер је посао дошао до максималних могућности, Хакун је као и увек веровао у повољан исход његових нових размишљања и креација. Знао је да мора направити одлучан, али и другачији животни искорак. Размишљао је о бољим пословима, запошљавању радника, другачијем начину израде, али ништа од тога није било усклађено са његовом одлуком о поштовању породице и времену проведеном са онима које воли. Отишао је до шумског пропланка на ком је као дете волео да проводи време.

Хакуново материјално одрастање

 ... из предходног дела
Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.

Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли. 

... прича се наставља

Поодавно је Хакун овладао маисторством намере и у његовим активностима није било страха. Међутим његова продаја била је увек на истом нивоу, а потребе породице биле су веће. Осим тога многи његови снови и визије још се нису остварили. Уочавао је да му је потребно додатно разумевање. Окренуо се својим предцима и Творцу за подршку и помоћ. Пролазили су дани, Хукун је и даље био у истој ситуацији. И даље је имао пуну подршку породице, жене и деце, пристојну зараду у продаји. И даље је могао понегде нешто да уради али његовим сновима није уочавао реализацију. Мислио је да му намера није јасна, тако да је преиспитивао своје намере, постављао јасне циљеве и подциљеве али промене није било.

Дани су пролазили на уобичајени начин, тако да је Хакун у једном тренутку почео да се препушта. Осетио је нешто неприродно у том препуштању, тргао се као опрљен из непријатног сна. У тренутку је видео и схватио да његова намера нема довољну чврстину и да је под нечијим утицајем. Било му је јасно да ће опет морати да се бори за остварење својих снова. Спознао је да неком у потпуности одговара препуштање колотечини без икаквих помака на боље. Спознао је да постоји нека сила која не дозвољава материјализацију његових снова. Хакун је видео да му је потребна снага, снага свести да превазиђе тренутну ситуацију и да дође на ниво са ког ће материјализација његових снова постати стварност.

Почео је свакодневно да користи технику ватреног дисања којој га је његов дугогодишњи пријатељ научио. За неколико дана повратио је младалачку снагу и оптимизам, осећао се као да има шеснаест, а не двадесетшест година. И док је тако ватрено дисао осетио је како се духом поново успиње на небеске висине и просторе. Духом је напуштао познате просторе његове земље, латинског континента, а затим и планете земље. Пролазио је тако ношен духом кроз небеске просторе, ванземаљске флоте и цивилизације па до самог руба познатог свемира. И тада негде пред самим рубом утонуо је у сан, не свестан да сања. У сну је видео стотине врата кроз која је знао да прође али и стотине врата након којих су била само врата испред врата. Несвестан сна, и не свестан да сања Хакун се нашао у групи људи који су били опседнути некаквим нитима, покушао је да им помогне док на крају нити нису обухватиле и њега. Тада се сан завршио. Хакун је поново почео да осећа страх. Знао је да је на правом путу даљег и непрекидног тока духовног и материјалног одрастања.

Хакун се суочио са силом о којој није имао појма. Са некаквом силом грабљивицом која је људима преотела свесност, једину ваљаност за духовно путовање кроз непознато. Схватао је да је ова сила грабљивица наметнула људима пасивност која се испољава кроз сталну и непромењиву колотечину и илузију помака на боље. Било му је потпуно јасно да је борба са овом силом једино што може учинити, али да је исход у потпуности неизвестан. Видео је да је цео познати универзум под неком врстом опсаде од те силе грабљивице и да су снови и знање само облик за контролисање над људима. Осећао је да је потребна његова духовна промена и да ће то резултирати материјалном променом и бољем пословном успеху. Његов материјални напредак био је повезан са духовним сазревањем. Морао је да пронађе начин како да надвлада у борби са силом и бићима која му преотимају свесност и чине га слабим. Борба за Хакунову моћ се наставила.

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.

Бог је светлост, Бог је љубав

Светлост је видљива стварност љубави.
У простору једино је светлост стварна.
А светлост је испољавање љубави у простору.
За оног ко има доживљај Бога у видљивом, Бог је светлост.

Простор је једна од врхунских илузија, сви облици унутар простора као и сам простор су илузорни на основу наше пројекције. Најчистије, Божанско, опажање простора је чиста прозрачна светлост. Нове душе, пре него их науче како да опажају илузију, опажају само белу светлост. У стварности простора само светлост постоји, само Бог постоји.

Љубав је једина стварност у времену.
Време је илузорно, а љубав је вечна.
Једина стварна перцепција унутар временског тока је љубав.
Онај који опажа Љубав унутар временског тока опажа вечног Бога.

Време је једна од врхунских илузија, у стварности време не постоји. У временском току многи су опажаји, али једини стваран је љубав. Ко опажа љубав, Бога опажа. Ко у љубави обитава у времену, обитава у вечном Богу унутар илузије времена.

Феномен персоналности

Могуће је да ти неке особе приђу уз прихватање, а недуго затим оду уз одбацивање. Овај феномен може трајати од неколико минута до неколико година.

Кад ти неко прилази из властите пројекције, он тебе не види и сматра да си ти остварење његове пројекције. Уколико уочи да не одговараш замишљеној пројекцији одлази.

Ретко се дешава да особа одбаци своје пројекције, или захтеве које представља пред живот. И да прихвати свако дешавање које му се дешава. Само оваква личност види стварност и живи присутна у тренутку према сценарију који није сама поставила.