Хакуново материјално одрастање

 ... из предходног дела
Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.

Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли. 

... прича се наставља

Поодавно је Хакун овладао маисторством намере и у његовим активностима није било страха. Међутим његова продаја била је увек на истом нивоу, а потребе породице биле су веће. Осим тога многи његови снови и визије још се нису остварили. Уочавао је да му је потребно додатно разумевање. Окренуо се својим предцима и Творцу за подршку и помоћ. Пролазили су дани, Хукун је и даље био у истој ситуацији. И даље је имао пуну подршку породице, жене и деце, пристојну зараду у продаји. И даље је могао понегде нешто да уради али његовим сновима није уочавао реализацију. Мислио је да му намера није јасна, тако да је преиспитивао своје намере, постављао јасне циљеве и подциљеве али промене није било.

Дани су пролазили на уобичајени начин, тако да је Хакун у једном тренутку почео да се препушта. Осетио је нешто неприродно у том препуштању, тргао се као опрљен из непријатног сна. У тренутку је видео и схватио да његова намера нема довољну чврстину и да је под нечијим утицајем. Било му је јасно да ће опет морати да се бори за остварење својих снова. Спознао је да неком у потпуности одговара препуштање колотечини без икаквих помака на боље. Спознао је да постоји нека сила која не дозвољава материјализацију његових снова. Хакун је видео да му је потребна снага, снага свести да превазиђе тренутну ситуацију и да дође на ниво са ког ће материјализација његових снова постати стварност.

Почео је свакодневно да користи технику ватреног дисања којој га је његов дугогодишњи пријатељ научио. За неколико дана повратио је младалачку снагу и оптимизам, осећао се као да има шеснаест, а не двадесетшест година. И док је тако ватрено дисао осетио је како се духом поново успиње на небеске висине и просторе. Духом је напуштао познате просторе његове земље, латинског континента, а затим и планете земље. Пролазио је тако ношен духом кроз небеске просторе, ванземаљске флоте и цивилизације па до самог руба познатог свемира. И тада негде пред самим рубом утонуо је у сан, не свестан да сања. У сну је видео стотине врата кроз која је знао да прође али и стотине врата након којих су била само врата испред врата. Несвестан сна, и не свестан да сања Хакун се нашао у групи људи који су били опседнути некаквим нитима, покушао је да им помогне док на крају нити нису обухватиле и њега. Тада се сан завршио. Хакун је поново почео да осећа страх. Знао је да је на правом путу даљег и непрекидног тока духовног и материјалног одрастања.

Хакун се суочио са силом о којој није имао појма. Са некаквом силом грабљивицом која је људима преотела свесност, једину ваљаност за духовно путовање кроз непознато. Схватао је да је ова сила грабљивица наметнула људима пасивност која се испољава кроз сталну и непромењиву колотечину и илузију помака на боље. Било му је потпуно јасно да је борба са овом силом једино што може учинити, али да је исход у потпуности неизвестан. Видео је да је цео познати универзум под неком врстом опсаде од те силе грабљивице и да су снови и знање само облик за контролисање над људима. Осећао је да је потребна његова духовна промена и да ће то резултирати материјалном променом и бољем пословном успеху. Његов материјални напредак био је повезан са духовним сазревањем. Морао је да пронађе начин како да надвлада у борби са силом и бићима која му преотимају свесност и чине га слабим. Борба за Хакунову моћ се наставила.

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.