Бог је светлост, Бог је љубав

Светлост је видљива стварност љубави.
У простору једино је светлост стварна.
А светлост је испољавање љубави у простору.
За оног ко има доживљај Бога у видљивом, Бог је светлост.

Простор је једна од врхунских илузија, сви облици унутар простора као и сам простор су илузорни на основу наше пројекције. Најчистије, Божанско, опажање простора је чиста прозрачна светлост. Нове душе, пре него их науче како да опажају илузију, опажају само белу светлост. У стварности простора само светлост постоји, само Бог постоји.

Љубав је једина стварност у времену.
Време је илузорно, а љубав је вечна.
Једина стварна перцепција унутар временског тока је љубав.
Онај који опажа Љубав унутар временског тока опажа вечног Бога.

Време је једна од врхунских илузија, у стварности време не постоји. У временском току многи су опажаји, али једини стваран је љубав. Ко опажа љубав, Бога опажа. Ко у љубави обитава у времену, обитава у вечном Богу унутар илузије времена.