Материјализација - Хакуново одрастање

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.

Наредног јутра на столу су поред уобичајених садржаја стајале некакве свеске. Хакун се запитао шта ли је то и почео да их прелистава, према рукопису видео је да је то нека врста дневника са записима и цртежима. У једном тренутку потпуно се изненадио кад је видео цртеж скоро индентичан недавно направљеној слици. Најчудније је било што је цртеж био десетак година стар, а приказивао је породицу каква је била недавно. Изглед лица деце је био потпуно истоветан садашњем. Све му је било у потпуности јасно. Породица је можда била његова жеља, али је креација породице остварена од стране његове животне сапутнице.

Одједанпут су му на памет дошле дечије игре, маштом створени светови у којима се живи као да су стварни. Добар део ових маштања већ се остварио. Хакун је почео да схвата како се способност маштања или менталног креирања полако враћа у његов свет. Било му је потпуно јасно да је потребно да живи као да има и тада ће имати оно у шта верује да већ има. Није му било потребно да замишља срећну породицу, јер то је већ била стварност. Одлучио је да замишља већи и успешнији посао. Реченица "Како желиш себе да видиш у будућности" одзвањала је у његовој глави.

Након неколико дана промене су биле видљиве, али видљивост промена није било оно што је Хакун очекивао. Број купаца се није повећавао, али је број оних који су загледали његове производе знатно порастао. Супруга се изразито смејала показујући му његове цртеже на којима се виде купци. Схватио је да мора јасно знати шта жели и убрзо промена је била видиљива, зарада се повећавала као и број купаца. Недуго затим породица више није успевала да направи довољно производа за продају. Хакун је почео да обећава скору израду додатне количине производа. Хакунова жена се све време смејала, као да зна нешто што он упорно одбија да види.

Иако је у себи осећао блажу нервозу, Хакун је наставио са сталном израдом и продајом разноразних производа домаће радиности. Осећао је да му нешто недостаје, деца су га често чудно гледала, а супруга се све време смешкала кад год га види како се изразито труди да би нешто постигао. Недуго затим Хакун је због мањег умора морао да откаже један од својих продајних дана. Жена му је пришла и само га је погледала. Схватио је да је себи и породици наметнуо непотребно бреме. Знао је да повећање прихода нетреба да донесе нервозу и смањење времена за оне које воли. Видео је да то његова супруга поодавно види и разумева. Одлучио је да повећање прихода треба да му омогући смиреност и довољно времена за све оне које воли. Хакун је почео да усклађује жеље и приоритете у својим креацијама.

Није знао како да оствари нову замисао јер је посао дошао до максималних могућности, Хакун је као и увек веровао у повољан исход његових нових размишљања и креација. Знао је да мора направити одлучан, али и другачији животни искорак. Размишљао је о бољим пословима, запошљавању радника, другачијем начину израде, али ништа од тога није било усклађено са његовом одлуком о поштовању породице и времену проведеном са онима које воли. Отишао је до шумског пропланка на ком је као дете волео да проводи време.