Вид Србина ратника Сварогова,
неможеш га поколебати, нити га зауставити можеш,
дух његов у Вишњему стоји,
право ходи ничег се небоји.
Сварожоћу мили, ти се мене сети,
јер сви ме заборавили, и зими и лети,
вазда ме призови, снаге ћу ти дати,
никад више неће, Сварожић да се пати.
Сварог (Вишњи) Бог Срба је оно што је сваком Србину најближе, али из неког разлога многи то не могу да појме. Моје виђење ове раздвојености је следеће.
Наши Божански предци били су у потпуности свесни својих животних прича, а са главним ликом животне приче нису били поистовећени. На овај начин животна прича није реметила перцепцију Вишњег који је увек овде и сад. Зато су они увек бивали блиски са својим родитељом, Богом, Сварогом. И наравно, због тога су и били непобедиви.
Иако наш, Србски језик и даље чува појмове као што су прича, лик или приповедач модерни нараштаји се поистовећују са главним ликовима својих прича. Ове ликове махом креира Западна декадентна едукација, а домаћа култура и образовање се потискују.
Када је млади Толтечки ратник (Древна култура и цивилизација из латинске америке) питао свог деду како да се одвоји од животне приче, добио је следећи одговор. "Треба сваког дана да живиш као да си све изгубио и да ништа из овог живота није твоје. Треба да живиш као неко ко је отишао са овог света, и на њега више неможе да утиче. Тада ћеш поновити своје искуство светлости и безграничне љубави." Толтечки ратник је поновио своје искуство безграничне љубави схватајући да једино љубав постоји и да је све једно огромно биће љубави, а да људи живе унутар својих животних прича бринући се о небитном и неважном.
Сварог је Србину сваком близак али силна веровања и знања која су кроз векове потуљено долазили са Запада пореметили су однос Вишњег и Срба. Повратком на знања и веровања слободних предака Србин се поново може издићи изнад животних прича заснованих на страху. Након тога, треба креирати животне приче засноване на древним вредностима, а то су љубав, доброта и лепота.
Сварогов ратник, попут Хиперборејских хероја, великог Србина Старине и витезова светлости Србаја треба да је са Вишњим. Ратник који у љубави стоји ничег се не боји. Нема нестрпљења духа већ одмерава сваки свој потез, реч или дело. Такав ратник није подлегао моћи (животна прича) јер верује и зна да је он у Сварогу животна моћ која животне приче креира.
И онда једног трена у бесконачности дође Сварог са војскама својим и помогне Свароговом ратнику који је сам на бојном пољу стајао, па га запита "Да ли да идем даље ратниче, да ли да водим свети бој ?". Ратник му одговара "Нема потребе, немаш с ким да се бориш, сви су они одавно побеђени." Љубав у људима унапред их је победила, па сад сами у себи са собом ратују. А Сварог сав од љубави и светлости саткан загрли овог ратника, па се љубав ратника и Вишњег сјединише и препознаше.

Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi