среда, 26. новембар 2014.

Божанска комедија

Замисли да се сигурним кораком крећеш према великом улазу у неку тамну пећину. Пред улазом су са обе стране многа бића која сијају различитим светлосним нијансама. Осећаш топлину и безусловну љубав ових бића. Међу њима су архангели и анђели, духовни ратници, свети Божански преци, ратници са других светова и димензија и сви ти они упућују подршку и безрезервну љубав. Ходиш даље.

Улазећи у тамну пећину, видиш да и у њој стоје разно разна тамна бића на мало већем растојању. Сви покушавају да у теби изазову страх или да пронађу нешто због чега би стао или се паралисао. Ходиш даље. Кад погледаш у њихову дубину мимо спољашњости уочаваш љубав. Испред себе видиш излаз и излазиш из пећине.

У даљини уочаваш другу пећину и само два светлосна ратника испред ње. Крећеш се лаганим кораком даље. Улазиш у пећину и ходаш напред, демони и разноразна створења доњих светова траже нешто због чега би стао, нешто због чега би се вратио. Не налазе. Идеш даље. Као да се не назире крај ове пећине, осећаш нелагодност и панику. И даље, и даље. У једном делу, неможеш даље, окружили су те са свих страна, силе таме. Сећаш се љубави коју си видео у њиховим дубинама. Препушташ се. Сви пролазе кроз тебе и одлазе. То су биле само сенке. Ходаш даље.

Видиш светлост и излазиш из пећине. Пред тобом је неко биће сво у светлости. Биће је супротног пола и зрачи безусловном љубављу. Прилазиш му и спајаш се с њим. Почињеш да се смејеш, да се смејеш и радујеш док те неизрециви осећај безусловне љубави испуњава све више и више.



И то је сан.

Нема коментара:

Постави коментар

Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi