Одлазак персоне

Персона је према разуму изузетно важна и чини је скуп друштвено прихватљивих норми и понашања. Персону неки стари ратнички народи називају и маска социјализације. Маска која се навлачи у свим међуљудским контактима и која се брани свим могућим аргументима разума.

Основа за формирање персоне је пали разум, а сујета је један од најважнијих елемената палог разума. Разум је опет као енергетска структура намењен за стално отимање животне енергије. Ослобађањем од персоне и разум губи своје позиције, човек се осећа снажније и лагано се враћа здравом разуму.

Сујета се тешко превазилази, вреба на свакој менталној промени. Потребна је будност и одлучност да се суочите и превазиђете ову илузију. Игнорисање сујете када се појави у менталном простору може бити један од начина да је и победите.
За ослобађање од персоне такође је неопходна стална будност, потребно је пазити на своје активности и реакције у контактима са другим људима. Није битно понашање других битно је да у свом понашању уочите извештачено, друштвено прихватљиво понашање. Одбацивањем оваквих образаца понашања персона губи моћ и на крају одлази.
Ако у потпуности победите у уму се могу појавити мисли попут "А где сам ја" или "А где ћу сада ја" и сличне.

Након победе могућа је појава краткотрајног али интензивног страха. Структуре које су се прехрањивале преко ваше персоне су у паничном страху. Тада те структуре траже неке друге могућности или се у ређим случајевима окрећу енергији љубави и постају вам савезници. Са вишом енергијом, нови савезници и сами почињу са исијавањем енергије љубави.