Пре више од 20.векова кад је јудео-хришћанство напредовало са ширењем по територијама наших предака бивало је још ратника који су са Сварогом одолевали и битке добијали. Али након одласка моћног Никлота (Нордијске сатрословенске легенде) мало је било оних који су војевали и побеђивали.
Међутим увек је бивало ратника који су без обзира на њихов заборав примали помоћ моћног Сварога. Било је битно да се боре за слободу, љубав, доброту, род и Сварог је у помоћи увек био.
У времену пре непуног века наш род је водио два велика боја, у оба је изашао као физички и видљиви победник, али духовно као велики губитник. Ратници су у та времена често били потпуно сами, снагу им је давало нешто непојмјиво и унутрашње, а они су крепили борце око себе.
Данас, кад тама од векова прекрива род некад моћних богова, херој стоји сам. У њему нема страха, он и Сварог су једно, али физички и видљиво сваки херој стоји сам. Стоји сам јер је и Сварог Бог отаца прекривен велом заборава, а његовим некад моћним путевима више се не ходи.
Херој стоји сам, више нигде не жури, поверење у њему нарасло је до величине неспознатог. Моћ га не води, он осећа моћ као што осећа себе самог, а старост га неможе уплашити јер смрти за њега нема.
Сви од њега побегоше јер светлост Сварогова у њима страх изазива. Они страх на хероја пројектују, али им се као од огледала враћа назад па из страха у страх улазе. Они ретки који у љубави стоје показују Хероју лице љубави да га подсете за шта и због чега је у овом свету.
Моћни херој стоји сам, противника он одавно више нема јер све их је у унутрашњости својој победио па их на јави ни сусрести неможе. Нада се херој овај да ће можда у сновима војевати, па кад војевање снева очи му засветле неким необјашњивим сјајем.
Кад га питају он одговара: " Све што рекох истина је за мене, али за вас немора бити." или "Немам ја шта вас да подучавам, спознај сам, развијај се сам јер није на мени да те подучавам."
Овај је моћни ратник толико слободан да чак ни према Боговима својим обавезу нема већ их равним себи сматра. "Кад војујем војујем, кад одмарам одмарам." - каже он Боговима и предцима својим, а они њему - "Чини како ти је по вољи, јер наш си род љубљени."
А кад се приповедач усуди да му каже нешто што он одавно зна он одговара "Све је ово само прича, само сан, не говори ми оно што знам", тако да након овог тишина наставља да царује у уму хероја.
Међутим увек је бивало ратника који су без обзира на њихов заборав примали помоћ моћног Сварога. Било је битно да се боре за слободу, љубав, доброту, род и Сварог је у помоћи увек био.
У времену пре непуног века наш род је водио два велика боја, у оба је изашао као физички и видљиви победник, али духовно као велики губитник. Ратници су у та времена често били потпуно сами, снагу им је давало нешто непојмјиво и унутрашње, а они су крепили борце око себе.
Данас, кад тама од векова прекрива род некад моћних богова, херој стоји сам. У њему нема страха, он и Сварог су једно, али физички и видљиво сваки херој стоји сам. Стоји сам јер је и Сварог Бог отаца прекривен велом заборава, а његовим некад моћним путевима више се не ходи.
Херој стоји сам, више нигде не жури, поверење у њему нарасло је до величине неспознатог. Моћ га не води, он осећа моћ као што осећа себе самог, а старост га неможе уплашити јер смрти за њега нема.
Сви од њега побегоше јер светлост Сварогова у њима страх изазива. Они страх на хероја пројектују, али им се као од огледала враћа назад па из страха у страх улазе. Они ретки који у љубави стоје показују Хероју лице љубави да га подсете за шта и због чега је у овом свету.
Моћни херој стоји сам, противника он одавно више нема јер све их је у унутрашњости својој победио па их на јави ни сусрести неможе. Нада се херој овај да ће можда у сновима војевати, па кад војевање снева очи му засветле неким необјашњивим сјајем.
Кад га питају он одговара: " Све што рекох истина је за мене, али за вас немора бити." или "Немам ја шта вас да подучавам, спознај сам, развијај се сам јер није на мени да те подучавам."
Овај је моћни ратник толико слободан да чак ни према Боговима својим обавезу нема већ их равним себи сматра. "Кад војујем војујем, кад одмарам одмарам." - каже он Боговима и предцима својим, а они њему - "Чини како ти је по вољи, јер наш си род љубљени."
А кад се приповедач усуди да му каже нешто што он одавно зна он одговара "Све је ово само прича, само сан, не говори ми оно што знам", тако да након овог тишина наставља да царује у уму хероја.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi