Херој стоји сам док не препозна да је Бог

Све је Бог јер само Бог постоји. Исто тако све је Љубав јер само Љубав постоји. Самоћа је само један од начина за спознају јединствености свега. У самоћи маска социјализације овог света понекад много дуже траје. Кроз сусрете са драгим особама или љубавима маска социјализације може много брже спасти. Све наведено је само гледиште, свако одлучује кад ће да се сети да је он та јединственост, Бог, Љубав, Истина, Правда ...

Ратнички пут је само један од путева спознаје. Кад се део овог путовања заврши, ратник постаје ратник љубави. Он се више не бори за себе, јер он је Бог, већ омогућује да и други дођу до ове спознаје. У источним духовним погледима називају их Бодисатве, они које се враћају или остају у свету како би помогли и другима да се у Љубави реализују. У Србској и Руској традицији називају их посвећеницима. Сваки од посвећеника одабира неки или неколико начина да помогне своме роду. Начина је 1000 и још колико је потребно. Сваки омогућује да се скине илузија овог света и спозна Вишњи у нама. Кад се број посвећеника на једном простору довољно увећа, и народ и простор бивају обогаћени дејствовањем Вишњег. Иако не траже уважавање, посвећеници постају у потпуности прихваћени од рода који се одлучује за спознају љубави и ослобођење од стега илузије.

Све наше креације које се у животу испољавају као судбина воде ка самоспознаји. Сами себи омогућујемо самоспознају, сами себе спасавамо, освешћујемо и будимо. Нема потребе да неког научавамо, а и ако неког научавамо то је његова тежња на путу самоспознаје.
КАД РАТНИК ПОСТАНЕ БОГ ПОЧИЊЕ РЕВОЛУЦИЈА ЉУБАВИ. НЕМА ТОГ ХАОСА КОЈИ МОЖЕ ОДОЛЕТИ МОЋИ ЉУБАВИ. ЉУБАВ ЦАРУЈЕ.