Није наша већ њихова нова

Док живиш у животном сну изучи и овладај маисторством намере,
да твоја намера буде непокорива, непобедива и чвршћа од дијаманта,
у животном сну материјални оквир је увек исти кад год се пробудиш,
то је предност која омогућије да се постане маистором намере,
након тога у сну без физичког тела моћићеш лакше да се крећеш.

Кад се загледаш и удубиш у нешто као да тражиш неправилност знај да је непријатељ прикључен, кад схватиш да ти неможе ништа тад је искључен.

У нашој новој 7523.години постоји велика могућности организовања кампа духовних ратника, кампа у природи за изучавање Сорабских и ВедСрбских ратних вештина, не само физичког већ и духовног боја. Кажем могућност како би видели да је могуће да се окупимо и другујемо. Ионако нас је мало, тако да камп за неколико особа није никакав проблем. Ако сте заинтересовани неморате да се јављате, обавестићу ја вас. И немојте да вас завара научавање овог света и Србкиње су исто духовне ратнице, тако да парови у љубави имају далеко већу моћ у духовном боју. Ако очекујете неког ко ће да вас води, и то размишљање одбаците, камп ћемо водити сви заједно.

Овај поратал је окупио повећи број људи, написано је стотинак постова за пар месеци, а број посета је око хиљаду. Велика је вероватноћа даљег дружења на овај начин.

Верујте у љубав

У прошлости је одређен број људи спознавши своје моћи, одлучио да их злоупотреби. То је било време злоупотребе личне моћи.

 

Али пре овог нешто о нашој одбрамбеној моћи, све оно у шта не поверујеш нема утицај на тебе. Ово је изузетно битно схватити. И надаље ништа од оног што је мисаоно у уму нема утицај на тебе. И надаље само оно што је прво мисаоно, а затим осветљено пажњом и на крају поверовано може се остварити. Да поједноставим, игнориши неповољну мисао, а ако не можеш, а можеш, онда у неповољну мисао не веруј.

 

А сад да наставим, у то време неколицина је овладала са моћима креирања сна. Потпуно стварног сна као што је животни сан. Преко оваквих наметнутих снова они су ноћу креирали околности које ће им омогућити добробит на штету других. Тачније, овладали су способношћу контроле над људима и масама. Затим су ишли даље и преко снова заробили умове велике масе људи док их маистори који су поштовали личну моћ нису зауставили.

 

Тако да у ово време које је истовремено и прошло и будуће време имамо велику већину људи са два ума који се међусобно боре. Ум остварен у љубави и ум који жели љубав тако што ће је контролисати. Ово је видљиво у свакодневном животу на различитим нивоима. Оснажите слабији ум, онај који је окренут креативности и стварању. Ослабите или се барем супротставите јачем уму који је окренут насиљу, отимању, претераним задовољствима и страху. Повратите своје личне моћи на добробит многих.

 

Уколико се супротставите јачем уму, а он је навикао да влада без икаквог отпора, почеће да кипти од беса. Он иначе бес преноси на друге тако да ви то не осећате јер радите све оно што вам каже. Тек кад се супротставите у унутрашњој невидљивој борби бес ће изаћи на површину.

 

Ако осећате љубав, мир, унутрашњу стабилност онда сте на путу овог "слабијег" ума, а ако нисте онда сте поверовали у једну од 600.000 илузија, опсена или лажи. Свака од ових опсена је попут окова који стеже душу, како их се будете ослобађали душа ће бити све слободнија, душа је слобода и бескрајан слободан лет пут небеских висина.

Ако већ морате у нешто да верујете, верујте у љубав.

Светлост тајне ватре

Негде тамо има светлост
светлост ватре
за њу нико незна
јер је ватра тајна
Ватру чува древни
а и не мора
јер нико га видети неможе
нит о ватри помислити ико смије

Има негде тамо једна тајна древна ватра

Неможеш је наћи ти што уме рода мога робиш
А та ће те ватра врло близог дана
спалити и посве победити

Јер време ће скоро рода мога доћи,
а твоје ће време таме проћи

Негде тамо, никад знати нећеш, има древна ватра

Спознај Триглава

У унутрашњем, духовном, невидљивом, спознај Бога рода свога, спознај Триглава

Бога Сварога, Перуна и Свевида у једном јединственом Триглаву

Моћ, Силу и Мудрост у истом, а једном Триглаву Богу предака твојих

Спознај Бога Триглава у унутрашњем као љубав, а у спољашњем као светлост

Кад у себи пронађеш љубав, у спољашњем свету пронашао си светлост

И док "они" траже тебе у спољашњем свету, ти тражи "себе" у унутрашњем

Док траже да те улове, да ти одузму љубав, ти је тражи у унутрашњости својој

Они нису рода твога и зато те лове, па зато ти трагати у себи мораш да Триглава пронађеш

Ако неможеш, замоли предке, духовне водиче и Богове рода твог да ти помогну

А кад троглавог нађеш, себе си пронашао

Тад уједини моћ љубави, силу светлости и увид мудрости

И видећеш да "они" немају ни мало више моћи од оне коју им ти доделиш

А ако им ништа не доделиш(верујеш), онда су они то што заиста јесу

Ништа, илузија, омаја и опсена

Спознај Триглава

О моћи речи

Речима можете неком улепшати дан, чак и са једном лепом речју, можете неког за трен пренети у сан љубави и поштовања али речима неког можете и заробити и бацити у пакао

Битно је само како користиш своју реч, на добробит или не, јер онако како користиш своју реч на другима, тако је на себи користиш

Правилна употреба ове моћи, моћи речи, може решити скоро 70% свих ваших проблема

Користите реч попут кормила вашег животног брода за кретање кроз животни сан, јер све је сан, и онај који сањаш и онај који живиш, и једно и друго је сан

Креирај своје снове засноване на љубави, стварај свој живот заснован на љубавним споразумима и споразумима заснованим на поштовању.

Одлучи данас да ћеш користити своју реч најбоље могуће на своју и добробит многих!

Већина телесних болести, а оне су узроковане енергетским и духовним дизбалансима долази од неправилне употребе сопствене моћи, моћи употребе речи. Следи своје унутрашње осећаје и водство и знаћеш како да користиш своју моћ употребе речи.

Ништа лично

Ако у животу ништа не схватате лично ослободићете се много непотребних ситуација као кад реагујете схватајући ствари лично.

 

Ако разумете да се ништа не дешава "мени" биће вам много лакше.

 

А ако уз то разумете да је све Божија воља, воља Вишњег, на добром сте путу да повратите срећу.

 

Јер у суштини најбитније је да сте срећни. А ако нисте, да схватите зашто нисте јер мало је срећних људи.

 

Није ваша обавеза да мењате или управљате светом, то је креирао Творац и вероватно има могућности да управља са истим.

 

А ако заиста схватите да на ништа неможете утицати, е онда сте стварно на добром путу.

 

Данас ми један човек рече како ће ми је... мајку, ја одговарам "шта год". Други човек ми стаје у одбрану па говори овом првом како то тако прича, а ја кажем "шта год", онда први наставља са сличном причом, а и други. И тада неки трећи човек почне да ме хвали, а ја опет "шта год". Кад је видео и чуо све ово онда онај први побеже негде.

 

Нема тог који вам ишта може емотивно наудити ако ствари не схватате лично.

 

А једног дана биће Вам и јасно да нисте ви онај који ради, нити онај који мисли.

 

Већ божанство ван времена и ван простора, Божанство изнад Богова.

На том нивоу шта год вам неко уради себи је урадио и шта год ви неком учинили себи сте учинили. 

Mладог Хакуна авантуре

... још један наставак Хакунових духовних авантура ...

Само је љубав стварна

Школа се завршила и Хакун је кренуо да се види са једном својом другарицом. Осетио је страх и неки неспокој у нутрини, али је упркос страху одлучио да се види са њом. Како је ишао према њеној кући осећао је различите узнемирујуће мисли. Није знао шта се дешава и кренуо је даље ка центру града и њеној кући. Близу куће се двоумио да ли да крене даље или да настави ка граду, чак је и осећао страх. У тренутку је све освестио и поред себе је видео девојку како се креће паралелно са њим. Поново у неком сивилу и опрхвана проблемима, препознао је своју другарицу и јавио се. Рекла му је да жури и да се не могу видети и наставила брзим кораком ка кући. Одговорио је да се више неће виђати. Хакуну се појавила туга, разгочарење и лагани бол. Ништа није схватао, па је продужио лагано ка граду. За тренутак заборављајући на сва дешавања, отишао је у оближњу продавницу у којој су га продавци гледали као да је лопов. Није се обазирао на њихове погледе, а након једног питања успоставио је комуникацију са насмејаном девојом. Осетио је радост и љубав и кренуо даље. Недуго затим срео је једног па затим још једног познаника из разреда. Обоје су окренули главе и игнорисали га. Опет се појавио бол и одбаченост, а Хакун се борио како би повратио стабилност и оптимизам.

 

Дубоко је осећао да му сва догађања нешто говоре, али једино што је схватао је да га људи сад одбацују и да осећа бол кад га не прихватају. Док се тако кретао сетио се да су му многи непознати људи упућивали осмехе. Разумевао је да су неки људи окренути страху, а други окренути љубави. Сада је уочавао други свет, свет љубави и радости, и људе који живе у том паралелном свету. Разумевао је да они који живе у свету страха не могу да га прихвате и да га одбацују јер ни себе не прихватају. Њихово неприхватање је сразмерно властитом самоодбацивању. Видео је да људи страха покушавају да пренесу емотивни отров на људе љубави јер незнају како да се суоче са њим. Одлучио је да више ником не дозволи да на њега преноси емотивни отров. Исто тако је разумео да је стварање предпоставки повезано са преношењем емотивног отпада. Кад ти неко упути емотивни отпад у твом уму се појави предпоставка, ако у њу поверујеш емотивни отпад се са пошиљаоца преноси на тебе. Сео је посматрајући омању градску речицу и мноштво белих птица које су се у групама кретале реком.

 

Опустио се замишљајући себе срећног и насмејаног. Неколико голубова долетело је испред њега шетајући се и изводећи љубавни плес. Хакун се орасположио и вратило му се сећање на своју моћ. У тренутку је разумео да се људи међусобно боре за моћ, преносе емотивни отпад, отимају љубав од других и нервирају се због ситница. Видео је да је живот просечног човека углавном кошмар заснован на страху, а да о љубави само причају и пишу. Ако причају и пишу о љубави онда би требали и да живе такав живот. Поново је осећао менталну паралисаност али није знао шта је то. Сетио се да му је Мигел причао како постоје многе препреке на путу љубави које заустављају и паралишу. Сетио се да паук када лови и кад му ловина упадне у мрежу он је прво паралише. Разумео је да је мрежа систем планетарног веровања заснован на страху, паук је многоглаво чудовиште, а паралисање је снажно веровање засновано на страху. Знао је да мора разумети које је то веровање која га паралише.

 

Кренуо је даље примећујући како се пред неким људима повлачи у некакву менталну љуштуру, а пред другима је потпуно отворен и безграничан. Било му је јасно да може бити лако повређен кад је потпуно отворен, али да је то једини начин да у потпуности живи. Одлучио је да живи живот љубавног сна потпуно отворен и на љубав и на могуће повређивање. Паралисање није више имало моћ над њим и мрежа планетарног сна заснованог на страху распала се пред њим. Његово маисторство намере се побољшавало из часа у час. У потпуности је оздравио и исцелио своју душу.

Тад је постао свестан да он размењује мисли са људима и кад они нису у његовој близини. Приметио је да окривљивање представља неку врсту борбе за моћ у којој онај који победи са окривљивањем стиче моћ. Игнорисао је оваква размишљања и тад је спознао да ако не могу да га окриве онда га траже по планетарном сну и отуд сва та размишљања која су му позната. Одлучио је да себи више неће говорити оно што већ зна. За љубав знање није потребно јер је љубав природна способност. Са овим размишљањем је већ био близу села. Према њему се кретала његова девојка са својом мајком. Није му се јавила, али се он зато јавио њеној мајци из поштовања. За чудо, уопште није размишљао зашто му се девојка није јавила само је наставио сигурним кораком ка кући. Више ништа није схватао лично, престао је да користи знање.

У његовом уму царовала је тишина и потпуна отвореност према свеукупности. Видео је да ништа осим љубави није стварно и да се људи брину због глупости и ситница. Ходао је тако постајући потпуно неприметан. У неким тренутцима осећао је да углавном жене и девојке покушавају да привуку његову пажњу, али није реаговао нити је осећао одбацивање. Схватао је да ако пажња није скренута нема отворених путева комуникације и емотивни отпад се неможе пренети. Ходао је тако осећајући благи утицај да се његова намера о путањи кретања промени али је остао у непокоривој намери. Знао је да може све оно што хоће, а хтео је само да живи срећно и истражује живот. Хакун је све више постајао маистором намере.

Остало је неколико активности које је радио, а једноставно није желео да их ради. Знао је да не постоје добре или лоше активности, али је био одлучан да ради оно што он хоће ,а не наметнуте активности. "Све је јако лако." - говорили су му духовни учитељи. "Размишљање о оном што не желиш одбаци, а уместо тога обавезно замисли оно што хоћеш. Овакву замену тежњи можеш урадити и пре него се дешава. Тако ће твоја намера у напред бити припремљена." - научавали су га духовни водичи.

Наредног дана је отишао да ради шумске послове. У почетку се уносио у рад не примећујући ништа и никог осим посла. Након тога се опустио и почео спорије и смиреније да ради. "Треба бити усклађен са токовима природе, ни пребрзо ни преспоро." - размишљао је и освестио да је усклађивање са природом спонтано кад се не користе знања. Знао је да се рађамо усклађени са животном енергијом. Обрађујуђи и скраћивајући дрвеће свако је питао тражећи одобрење за сечење. Ово је научио од оца али није имао дубљи увид. У тренутку је видео присутност дрвета, прво једног, а затим и многих других. Дрвеће је било свесно њега и он је био свестан дрвећа. Дрвеће је знало да он постоји, тада је разумео да је дрвеће народ духовних ратника. И да ће га многа од ових стабала пратити и даље кроз духовно стасавање. "За род мој и род након њега, здравље, успех и са природом склад нека је ..." - одјекивало је у његовом ум као да је дрвеће памтило нечије речи. "Ум да ти је бистар, а наум снажан, путеви нек су ти отворени роде мој ..." - различите поруке памтило је старо шумско дрвеће. Знао је да се одређено дрвеће никад не сече, а и да се за скраћивање мора затражити одобрење. Хакун је почео да се креће путевима својих предака.

У повратку враћао се запрегом са неколико људи, у једном моменту затворио је очи и имао изузетно чудан осећај. Осећао је да се не креће и да нико стварно не постоји. Знао је умом да су људи око њега и осећао је да се запрега креће телом, али овај осећај био је другачији. Као да има различита тела и са сваким телом има одређен простор опажаја. Телом је као и свако други поред осталог могао да види, душом да осећај али није зна шта је то што не опажа постојање света. Покушао је да протумачи овај осећај и једино што је запазио да је сталан и не одређен простором. На ова своја питања није имао одговоре. Осећао је телесни умор и било је време да се одмори. Ништа му више није било важно, само да се одмори.

Е Срби, Срби

Само ви дремајте, уживајте, одмарајте,
о распустима и годишњим одморима сањајте,
немојте читати, заборавите предке и слушајте шта вам телевизија прича,
само се задовољстава држите, а кад их нема горке муке имате,
али кажем Вам пазите се да не буде доцкан кад се сетите,

А треба да се сетите да сте Синови Божији, да се сетите да сте ви од светлост, а они од материје,
треба да се сетите да они поуздање траже у материји,
а ви га морате тражити у Богу,

И надасве треба да се сетите да ће опет велики рат доћи као што је некад био,
цела се васиона тресла од оног предходног кад су ваши преци уништили цивилизацију зла, Атлантиду

А ми Срби нисмо овде да би зло поправљали, но чим га из себе очистимо, напољу ваља да га сатремо

И маните се већ једном покајања, нема покајања, за свако зло које учиниш добићеш зло, а за добро добро, и то је правда

Хиперборејци, Ведски Срби, припремајте се, јер онај који жели мир спрема се за рат

 

Из таме у светлост

Спознај шта те плаши, освести, открићеш љубав.

 

Споразуме са самим собом засноване на страху, промени, у споразуме засноване на љубави.

 

Таму свог ума уочи, осветли спознајом, и видећеш светлост.

 

И на крају све демоне свог ума, у анђеле светлости претвори.

Младог Хакуна авантуре - 2.део

прича из живота са новим путевима и пречицама унутар планетарног сна
 

Борба за моћ

 

Као да су два супротна света истовремено остваривала утицај на њега, свет насиља у ком је све средство зарад моћи и свет љубави у ком је све средство зарад љубави. Хакун је тражио помоћ својих духовних учитеља али није му сан долазио на очи. Није имао потребне одговоре, и сишао је до камина са ватром. За чудо, деда је седео посматрајући ватру држећи једну цепаницу у руци. Чим је видео Хакуна, насмејао се, спустио цепаницу и погледао негде изнад врата куће. Хакун се окренуо гледајући кружни прстен са мрежом на ком су висила птичија пера. Кад се окренуо видео је како се деда загледао продорним очима у њега, а након тога се на дедином лицу поново појавио широк пријатељски осмех. "Сад можеш ићи да спаваш!" - рече му деда. Хакун се осетио чудно, несхватајући да су његови проблеми нестали без трага. Заспао је убрзо затим.

 

Током ноћи походили су га његови духовни саветници. "Маисторство преобликовања је завршено кад ученик разуме да је за њега истинито све оно у шта поверује." - говорили су старци у сну. "Да ли онда уопште постоји оно у шта човек не верује." - запита Хакун.

"Све на шта се не обраћа пажња, све за шта се не показује интересовање нема никакву моћ у животном сну над оним који је пробуђен." - рекоше му духовни учитељи.

 

Јутро је било тмурно, велики број тамних облака надвио се на мањом долином. Хакун је сео за сто како би заједно са сестрама нешто појео пре школе. Наставиле су да га окривљују, мада је он заборавио у потпуности шта се дешавало прошлог дана. Након што је игнорисао њихове критике, сестре су међусобно разговарале прелазећи са теме на тему. Хакун је примећивао да му стално нешто скреће пажњу, али није лично схватао ниједно дешавање. Деда му се пролазећи насмејао на шта је Хакун узвратио. Сестре су брзо завршавајући отишле за дедом, а он је након краћег времена отишао у школу.

 

Размишљао је како би најбоље било да се види са девојком, а да каже како је био у школи али је убрзо одбацио то размишљање. Долазећи у школу нигде није било никога од ученика, а на вратима је био натпис - "Због празника нема наставе." Иако он није знао за то очигледно да други ученици јесу. Кренуо је кући и узпут срео дугокосу црнку са којом је заједно радио скулптуре. Намигнула је мрдајући куковима - "Хакун, где си кренуо?". Рекао је шта се дешава и након краћег разговора хтео да крене кући. "Хакууун, могао би да погледаш град са мном!" - рече дугокоса.

Хакун је осећао врелину и нелагодност у доњем делу тела, и опет за трен помислио на своју девојку. Поново је имао осећај да је издвојен и да посматра своје тело, руке, чак и речи које изговара. Врелина је нестала, али чим  га је дугокоса повукла за руку врелина се вратила и кренули су да разгледају град. Са врелином вратило се и двоумљење, свет насиља и свет љубави су се борили. "Све у шта поверујеш да се дешава ..." - сети се Хакун речи стараца из снова и поново се издвоји посматрајући двоје младих како шетају улицом.

 

Више ништа није било битно, све се само дешавало. Престао је да тумачи дешавање, врелина је била врелина, свест је била свест. Окренуо се према дугокосој поставио своје руке на њене кукове и наставио разговор уз осмехе. Дугокоса је постала некако топлија, као и његово тело. Разумевао је у тренутку да он није тело, али да се тело припрема за сексуални однос. Разумео је да тело има властиту интелигенцију и да он не треба да утиче на тело. Дугокоса је наставила да га води док нису дошли до некакве помоћне просторије иза ониже куће. Водили су љубав, након чега је дугокоса отишла журећи. Хакун је испуњен и задовољан кренуо назад кући, схватајући да неће стићи да заврши кућне послове. У журби је заборавио торбу, а кад је дошао кући сестре су викале једне на друге о некаквој кривици. Почео је са кућним пословима и тад му се појавило море мисли. "Како сам могао да изневерим девојку, нисам то требао да урадим, то није добро ..." - борио се са својим мислима. Кад наједанпут поново је постао издвојен посматрајући мисли како се крећу. Мисли су постале споре, попут пужа који се помаља да би прешао шумски путић, а затим иде и иде. "Ништа се не дешава!" - помисли и у том тренутку све је испред њега постало кристално чисто, као да је неко одједанпут опрао цео простор најчистијом водом. Све је сијало и све је имало присуство, светлост и топлину. Хакун је посматрао сан, као да посматра филм пред његовим очима. Посматрао је филм у ком је он био главни глумац, сценариста и режисер. Само је деда мирно стајао попут Хакуна гледајући, схватио је да и деда зна. Почела је киша па су сви кренули назад у кућу.

Ходајући Хакун се попео на ниски бент ходајући по њему уз одржавање равнотеже и у једном тренутку умало да падне. Тад га је девојка из комшилука погледала, он се изразито насмејао, а она је узвратила. "Полако." - рече кратко, "Да" - рече Хакун. Некакав осмех му је остао на лицу схватајући да је хтео њу да окриви али је то освестио у тренутку. Све је добило дубоки смисао, ослободио се самоокривљивања али и окривљивања других за властите неуспехе или погрешке. Разумео је како је све почело као окривљивање њега, а онда је он окривљивао себе, друге, па чак и Творца. Осећао се исцељено и тад је осетио целину која је свесна њега. Спознао је Творца, знао је да је Творац свестан њега и да је он свестан Творца. Стајао је тако на киши док га продоран мајчин глас није тргао. Ушао је да се огреје са укућанима око повећег камина изнад ког су стајале различите лампе попут оних из прича о Аладину. У топлини породичног окружења и уз повремене звуке грмљавине Хакун је заборавио на сва предходна дешавања препуштајући се тренутном разговору. Сви су се окупили око камина и топлоте која се ширила просторијом.

Наредни дан је био предиван, Хакун је почео са својим јутарњим активностима али подсвесни глас се појавио на за њега неуобичајени начин. Овај глас је лукаво подкопавао његово самопоуздање, а у тренутку кад је то схватио глас је почео да оптужује његове пријатеље како они наводно раде против њега и како нетреба да се са њима дружи. Иако је све ово одбацио заинтересовао га је овај утицај и начин његовог настајања. Наставио је са својим активностима, али је и непрестано покушавао да разуме јутарњи мислени утицај. Размишљао је како већина људи користи оговарање као нормалан разговор, а не уважавање и поштовање различитости. Схватао је да оговарање на неки начин покушава да оствари утицај на оног који се оговара, и ето у тренутку је разумео како људи злоупотребљавају своју моћ говора. Тада је освестио да он може исправним говором да помогне, исцели и унесе склад у међуљудске односе. Као да је цео простор испред њега одједанпут засијао, знао је да је на правом путу, путу непрекидног духовног узрастања.

Размишљао је како би требао позвати девојку, али је ипак кренуо сам према омиљеном пропланку. Осетио је лагани унутрашњи бол, схватио је да нешто ради против себе. Разумевајући да се поново осећао кривим, брзо је са љубављу погледао мислено ка болној тачци и исцелио се у трену. Кренуо је ка девојци али сада осећајући унутрашњу радост и топлину. Она га је чекала испред куће знајући да ће доћи. Погледали су се, насмејали и држећи се за руке кренули су ка пропланку. Хакун је поново био у проблему, смешио се лажно, а у стомаку је осећао превртање и некакво гађење. Поново му се вратило размишљање о кривици и како је он наводно погрешио што је био са дугокосом црнком предходног дана. Девојка је упутила нежан поглед према њему, поглед који доноси радост али и дубоко разумевање. "Прозорљива је." - помисли Хакун, "Ништа се не дешава" - врати му се сећање. "Кривица је илузија, то је само начин да учимо на погрешкама." - настави размишљање. Девојка му јаче стегну руку и уз поскоке које изводе деца наставили су да се крећу ширим шумским путем.

Након доласка, на пропланку, Хакун је имао навалу позитивних размишљања, идеја и знања. Ово је било потпуно обрнуто од јутарњег доживљаја, знао је да моћ разговора са добрим намерама о неком може помоћи и на даљину. Неко је мислио о њему, и у трену је знао да је то Мигел, његов најбољи пријатељ. По глави и телу су му прошли таласи некакве енергије и поново се осећао издвојено. Посматрао је своје тело и телесне активности, посматрао је девојку и предивне природне пределе. Поново је као небројено пута до тада разумевао да телесни однос доноси укључивање и неку врсту везаности, а душевни однос искључивање и посматрање дешавања са позиције сведока дешавања. Схватао је да није тело, али је почео да размишља о томе да је он душа која користи тело и телесну интелигенцију. Одлучио је да ће волети и поштовати своје тело. Девојка је држећи га за руке и гледајући у њега нешто тихо изговорила, тако да су јој се усне једва померале. У свом уму чуо је тихи и нежан глас "Волим те". Седели су тако загледани у даљине држећи се за руке. Као и са предходним сусретом кад су само разговарали и сад је време брзо пролазило иако нису проговорили много речи. Кренули су назад ка селу. Пољубила га је у образ и мало бржим, кораком отишла.

Хакун је потпуно смирен и радостан наставио малим сеоским улицама. Цвркут мноштва птица му скрену пажњу, почео је некако да повезује ову динамичност са женском енергијом. Размишљао је како је чиста мушка енергија слична старом великом шумском дрвету на ком обично влада тишина. Идући тако одједном је пожелео да има потпуну тишину у уму, да не размишља. Поново му се разданило пред очима, као да је некаква мрена спала, а у уму је владала потпуна тишина. Био је свестан сваког корака, дисања, чак и зрнаца прашине који су се помало подизали са сеоског пута. Ходао је тако заборављајући куда иде и где му је циљ, већ је прешао пола пута којим се креће кад иде у школу, тргнуо се и кренуо назад. У мислима му се појави страх и мисао како је опет заборавио на самога себе. "Кад год сам са њом заборавим на себе." - помисли. "Као да не постојим, али нешто постоји и наставља даље." - наставио је размишљања кад су се испред њега појавили познати сеоски призори. Сетио се оца и његових давно изговорених речи "Све пролази и проћи ће, све долази и доћи ће." Осетио је тугу али и свесност своје љубави ка оцу. Иако се туга повећавала, он је некако стицао увиде да је отац са њим иако га не види. "Зар је могуће да ..." - помислио је питањем и одмах је имао и одговор. Било му је јасно да нико никада не умире, да нико никада није умро и да су сви ту у овом тренутку са њим. Радост и туга су се помешали, и Хакун је почео да се смеје, смејао се тако дуго и снажно као да га нико неможе чути. Дошао је кући.

Све је поново добијало дубљи смисао, Хакун се осећао целовито. Поново се сетио Творца, почешао се по средишњем делу чела и помало збуњен отишао да посматра кретање домаћих животиња по повећем дворишту. Осетио је смиреност и лагано природно дисање. Мало по мало испуњавао се оптимизмом и одлучношћу, одлучио је да у потпуности прихвати себе баш таквог какав јесте. Био је одлучан да без обзира на стари начин размишљања прихвати потребе свог тела и душе. Разумео је да је једна од потреба тела и сексуални однос, а да је главна потреба душе љубав. И даље није разумевао потребе ума у потпуности, али је уочио да ум може функционисати и уз страх и насиље. Изгледа да страх и насиље нису најбоља храна за ум али он може да функционише. Одједном му се појавило размишљање о сврхи и живљењу са сврхом. Помислио је - "Која је моја сврха?". Као дате само је желео да буде срећан и да истражује свет. Одлучио је да ће његова сврха од сада бити да буде срећан и да може усрећити друге људе. Размишљајући Хакун је одлучио да храбро настави да истражује себе и свет као што је чинио док је био дете.

Поново је део ноћи остао будан чистећи систем веровања од свих веровања заснованих на страху, а затим је размишљао о повезаности сврхе, одлучности и намере. Разумео је да је маисторство намере, маисторство љубави, одлучност да се шире добре вибрације. Пуно тога није схватао и на крају је утонуо у дубоки сан. У првом сну, сањао је вишеглаво чудовиште како покушава да постави пипке на њега, а затим како одлази бацајући велику густу мрежу. Имао је осећај да је мрежа велика као свет. Након овог сна се пробудио и након што се ослободио неколико мањих страхова почео је да размишља о чудовишту. Предпоставио је да веровања и споразуми засновани на страху остварују неповољан утицај на душу не дозвољавајући духовно узрастање. Знао је да је души потребна љубав.
У другом сну походили су га његови духовни саветници - "Хакун, почиње твоја борба за моћ, борба за твоју моћ, а то је намера и љубав. Мораћеш да победиш све твоје старе споразуме и веровања заснована на страху и тек тада ће твоја моћ љубави у потпуности бити ослобођена. У овој борби исход се незна, али битно је да се бориш. Твој противник има много глава и пипака, а то су споразуми и веровања која црпе твоју животну енергију не дозвољавајући да духовно и душевно узрасташ. Мораћеш да побеђујеш једну по једну или ће ти савезник доћи у помоћ. У сваком случају мораћеш да се бориш за моћ." Ово је био један од најдужих снова са његовим учитељима и Хакун се пробудио са новом снагом. Видно расположен почео је да обавља све своје кућне активности.

У раду су му долазиле повремене мисли са знањем о себи, падало му је на памет његово име и чудне мисли о његовом рођењу. Није му било јасно зашто сам себе пита оно што о себи зна, и зашто му на памет падају увелико познате информације. Међутим, схватио је да многоглаво чудовиште уствари тражи како да утиче на њега. Ово схватање га није уплашило, и он је разумео да унутар животног сна чудовиште користи људе и да зна све о њему. Осетио је лагану напетост и почео да се смеши, у тренутку знао је да ће победити у борби за моћ. Многоглави је знао само оно што је Хакун научио у овом свету, није знао да ће се овај свет променити у свет љубави. Помало збуњен Хакун је наставио са својим пословима, обављајући их најбоље што је могао трудећи се да буде безпрекоран што је био прави подвиг познајући његове сестре. По завршетку послова, она су се дуго шетале тражећи неки недостатак његовог рада.

Почео је да схвата да многоглави све зна о њему и да ради по цео дан са циљем да оствари утицај. Одлучио је и да он ради најбоље што може и најдуже што може, али да се не оптерети или премори јер то онда неби било најбоље. У једном тренутку видео је да он то и ради свакодневно, али да не обраћа пажњу на неке ситније детаље. Одлучио је да се потруди како се његовим активностима неби могла лако наћи мана. Стекао је увид да људи суде и себи и другима неправедно. Хиљаде пута за исту ствар и активност и да је систем људског веровања заснован на неправди и страху. Од сад ће само једном да плаћа за своје животне преступе и то је праведно, а ако се појави сећање на преступ неће плаћати. Наставио је са разумевањем да се многоглави састоји од судије, кривца и система веровања. Судија је онај део у уму који нас окривљује, кривац је део у уму који подноси кривицу, а систем веровања је оно по чему судија суди. Знао је да систем веровања мора бити промењен и заснован на љубави. Љубав за себе и ближње тада би донеле одлагање и умањење свих казни за преступе остатака система веровања. На крају то би резултовало нестајањем судије и кривца јер би систем веровања био заснован на љубави. Тада би све активности покретала несаломива намера.

Хакун је видео себе како утиче на стари планетарни сан, како га мења из сна страха у сан љубави. Видео је себе са несаломивом намером, са сврхом и смислом у љубавном походу за боље сутра. Творац је поново показао своје присуство у Хакуновој свести, лагани осмех и осећање неизмерне љубави преплавили су Хакуново биће.

(завршетак 2.дела)

Прича о Хакуну има припремљени наставак, али пре тога интересује ме реакција читалаца. Ако читате постове или ову причу Ваш коментар оставите у простору након приче или поста. Сви коментари се прво прегледају, ако желите да коментар не буде видљив јавно напишите то. Интересовања и питања о причи утицаће на даље објављивање приче на овом блогу.

Младог Хакуна авантуре - 1.део

прича из живота са новим путевима и пречицама унутар планетарног сна
 

Научавање из снова

Хакун је млади Чилеанац који живи на традиционални начин поштујући предке, традицију и природу. Он је уобичајена појава међу својим вршњацима, али за разлику од њих Хакун сања чудне снове у којима сусреће учитеље и предке из минулих времена. Он са њима разговара у сну, а они га поучавају маисторству свести, преобликовања и маисторству намере. Он је поодавно овладао маисторством свести које му је омогућило да самостално доноси одлуке, али му преобликовање и маисторство намере не иду баш лако. Иако на неки начин комуницира са женским делом породице, са девојкама из села никако да успостави било какав контакт.

 

"Види младићу, ти стално мислиш да се дешавања односе на тебе. Кад ухватиш себе у помисли да нешто и неко има везе са тобом, игнориши ту мисао, и отвори се сусрету са девојком. Оне ће то одмах несвесно препознати и насмешиће ти се, тада је битно да наставиш спонтано да се понашаш." - говори му поред осталог неки човек из сна.

"Све твоје мисли су део твог веровања, а оно је део главног лика твоје приче, а то си ти. Чим одбациш оно што си раније мислио да је стварно, оно што је у тренутку стварно добија могућност да се испољи." - наставља научавање човек из сна.

 

Хакун је од раног јутра одлучио да послуша његове саветнике из снова. Одлучио је да уочи и препозна сопствене предпоставке, да их одбаци и суочи се са стварним дешавањем. Ипак, колико год да је покушавао у селу се ништа није дешавало па је отишао у оближњи мањи градић у куповину. У продавници је пронашао оно што му је требало и кренуо је према девојци црне косе која је разговарала са муштеријама. За тренутак, понашање другог продавца и купца му је скренуло пажњу. Тад се у његовом уму појавила мисао како је све то повезано са њим и како је он на неки начин одговоран за дешавање и омањи неспоразум купца и девојке која ради као продавац. Сетио се научавања, одбацио је размишљање и пред његовом свешћу указао се другачији призор. Девојка је одједанпут живнула, насмешила се купцу и зрачила је женственошћу и топлином. Није му било јасно шта се дешава, призор је убрзо нестао, само је платио и узео своју робу и изашао. Касније је размишљао да овако нешто никад није видео код девојака из села.

Међутим кад се вратио из градића имао је и шта да види, две девојке које је успут срео зрачиле су идентично, али чим их је погледао понашале су се на уобичајени начин. "Надам се да ћу схватити шта се то променило." - размишљао је кад му је пало на памет да оде до оближњег водопада. Отишао је и гледао у мали водопад и слапове које је природа креирала на ивици густе шуме. Гледајући тако, заборавио је на своје снове, поуке и девојке, чак и на самог себе.

Звук птице га тргну из овог лаганог транса, разумео је да девојке нису проблем, мислио је да је он проблем, али како то решити.

Вратио се кући и наставио са уобичајеним обавезама, надајући се одговорима од својих водича у сну.

Међутим одговор му је дао његов деда говорећи кратко након осталих укућана. "Неки лове споља, а неки трагају изнутра." - рекао је његов деда иако га нико од укућана није разумео мислећи да прича о домаћим животињама. Хакун је схватио дедину поруку и отишао да заврши неке кућне послове. Једна од сестара га је гледала док је радио мању баштицу близу куће. Осетио је њен поглед, и појавило му се размишљање, након чега је направио неколико непотребних замаха алатком. Покушао је да одбаци ово размишљање, али тек кад је почео самог себе да игнорише утицај је нестао. Окренуо се према сестри и видео исту топлину и спонтано испољавање као код девојке из продавнице. Разумео је да је он трагач, а не ловац. И да по свом унутрашњем пространству треба да трага за љубављу, а не да је лови споља. Било је време за одмор и Хакун се вратио у кућу.

Гледајући кроз прозор омање собе на пољану и оближњу шуму, Хакун се свешћу премести у неки други простор размишљајући о свему што га окружује. "Све ово сам ја замислио." - помисли, "Цео мој живот је била моја креација из неког простора пре овог живота." - наставио је са размишљањима и утонуо у дубоки сан. У сну су га поново походили његови духовни водичи, настављајући причу у складу са његовим новим размишљањем.

"Пре овог животног тока ти си креирао његове основе, као што су родитељи, породица, па чак и кућа у којој ћеш живети. Али твоји циљеви су далеко већи, ти требаш да овладаш уметношћу преобликовања главног лика твоје животне приче, а након тога да креираш живот док га живиш." - рече му један од стараца, а духовних водича у сну.

"Нема потребе да журиш, само се издвоји из своје животне приче, сагледај је са стране, из више углова посматрања и уочи шта ти одговара, а шта желиш да промениш. Увек своју животну причу посматрај са поштовањем и љубављу. Свака промена на главном лику одразиће се на целокупну причу." - наставио је онижи дебељушкасти старац великог округлог лица.

"За преобликовање животног сна, најбоље је да мењаш своја веровања, односно веровања главног лика своје приче. Уочавај унутар свог система веровања она која су заснована на страху, и без обзира какав им је садржај одбацуј их, а затим их замењуј веровањима заснованим на љубави. Нова веровања можеш даље са поштовањем преобликовати и побољшавати. Увек посматрај промене у животној причи у односу на главног лика, ако ти промене одговарају прихвати их, а ако не одбаци их." - рече му старац завршавајући подуже научавање.

Отварајући очи пред Хакуном се указало предивно пролећно јутро, осећао се лагано и испуњено. Уживао је неколико тренутака у призору излазећег сунца и цвркуту птица са оближњих грана. Почео је да се припрема за одлазак у оближњи градић и школу за скулпторе коју је похађао. 

На путу према школи дрвеће му је изгледало некако чудно, као да га види по први пут, као да дрвеће има своје властито присуство, као да је живо. "Наравно да је живо, али изгледа да је дрвеће свесно мене." - помисли млади Хакун. И опет му се указао сличан призор као са црнокосом продавачицом и сестром, осетио је топлину и стварност. Разумео је да његово трагање није за девојкама, изгледа да се суочава са нечим много дубљим. Схватао је да све што га окружује зрачи на онај начин на који он зрачи, и чим постане свестан нечег у унутрашњем то почиње да уочава у спољашњем свету. Увидео је да из унутрашњег света долази и спољашњи, као и да се унутрашњи свет шири спознајом спољашњег. Са осмехом на лицу наставио је пут школе.
 

Уметник преобликовања

 

У школском дворишту владао је повећи жамор, момци су гледали неколико својих вршњака који су играли ногомет, док су девојке у малим групицама разговарале. Хакун је обично стајао са својим пријатељем Мигелом, онижим лепушкастим младићем који је увек био насмејан и помало одсутан, загледан у даљину. "Хеј Мигел, како си данас ?" - запита Хакун. "Одлично." - рече Мигел привлачећи пажњу девојака својим изразито широким осмехом. Хакун се у тренутку окрене ка девојкама, уз осмех, на шта су узвратиле окретањем глава и наставком разговора. Мигел га погледа и рече "Чудно се понашаш Хакун, опет проблеми са сестрама.". "Да." - кратко рече Хакун.

"Немораш бити увређен ако те девојке не прихватају као мене. Зар је битно да ли те неко прихвата или не, битно је да ти себе прихваташ." - кратко рече Мигел.

Кренуо је на наставу вајања скулптура. Међу скулпторима Хакун нема ни једног пријатеља па седи сам за столом у задњем реду одакле види само леђа осталих ученика. Једино што види је његова наставница, жена средњих година, изразитих облина, мало издуженог лица и краће црне косе. Посматрајући је поново му се указао исти призор као са дрвећем поред пута, присуство, снажно присуство и некаква људскост. За тренутак је други наставник отворио врата, погледао у учионицу и након тога брзо затворио врата.

"Шта желим ?" - запита се Хакун. Наставио је да креативно размишља "Потребно је да променим своје веровање и све ће се променити. Желео бих да седим са неком девојком, зашто да седим сам."

Након неколико уводних реченица наставница је предложила да се столови поставе у круг како би сви могли да истовремено посматрају технику вајања. Иако су се неки ученици запитали шта се дешава, убрзо су сви седели у кругу око централног стола. Хакун није могао да верује шта се дешава, иако нико није седео за његовим столом, и са десне и са леве стране седеле су девојке што је била његова несвесна жеља. За тренутак се уплашио ове способности, али се након погледа ка наставници и њеним куковима који су се њихали док је лагано ходала учионицом, у потпуности смирио.

По завршетку часа, излазећи из учионице видео је девојку из Мигеловог разреда како грли Мигела док је он тапше померајући руке по њеним леђима. Пошто му се овај призор није свидео, отрчао је у двориште. "Ако промениш веровања главног лика и животна прича се мења." - помисли поново.

Удахнуо је неколико пута замишљајући себе смиреног и опуштеног и кренуо на наставак наставе. Пролазећи ходником ка учионици уочио је како жена у разговору са својим колегом додирује његове ручне зглобове. Остао је смирен и вратио се након одмора на наставу. "Цело твоје окружење усклађује се са твојим системом веровања." - помислио је и са неким чудним осмехом који је лепршао на његовом лицу сео за свој сто. У том тренутку прелепа црнка дугачке косе и бујних груди која је седела за суседним столом окрену се и погледа га уз кратак али топао осмех. Осетио је топлину у стомаку и лагану збуњеност. Настава му је након тога привукла пажњу и он се несвесно препустио активностима вајања. По изласку са часа дугокоса црнка га је поново погледала и кренула својим путем. Осетио је некакав импулс, али није знао шта се збива па је кренуо назад у своје село.

Враћајући се кући Хакун је размишљао како годинама девојке не обраћају пажњу на њега, а сад му барем упућују осмехе. Таман што је то помислио срео је своју стару сеоску симпатију. Ишла је некако замишљено, опхрвана некаквим сивилом, јавио се и скренуо јој пажњу. У очима је засијала сличним сјајем као некад, али у лицу није била неодољива. Поразговарао је кратко са њом, мада је журила и позвала га да дође код ње. Поздравио ју је и отишао размишљајући о овом догађају. "Некад ми је била тако привлачна, али сад је једноставно природна." - помисли он. Почео је да разумева да се он уствари није интересовао за девојке већ за њу. Она је била његово интересовање, и зато је и желео да разуме зашто га девојке не прихватају. Иако су му многе ствари биле јасне, отишао је на свој омиљени пропланак да поразмисли о свему.

Дан је био сунчан, са зрацима некако другачијим, природнијим и изворнијим. Као да је и сунце било живо, као да је посматрало и било свесно онога што посматра. У тренутку Хакун постаје свестан да и сунце има исту присутност и топлину коју је осетио код девојака и дрвећа. "То значи да и ..." - погледао је ка планини и шуми. У истом тренутку имао је и одговор, знао је да су и планина, и река, и сунце и шума имали исту присутност и топлину попут сунца.

Опустио се загледан у даљину заборављајући на себе. Прекинуло га је сопствено размишљање о изгледу његове симпатије. Почео је да размишља, како је он уствари на њу пројектовао своје недостатке, мислећи да она има оно што му је потребно. Зато му је она изгледала тако неодољиво. Сад кад је почео да је види из другачијег стања свести, разумео је да она има све што и он има. Схватио је да нема више потребу за љубављу али да љубав  може делити с ким пожели.

"Са девојкама могу да радим оно што се са њима споразумем, јер сад више нећу бити ни са ким из потребе већ из љубави." - размишљао је. Поново је утонуо у благи транс заборављајући на прошла дешавања остајући загледан у јединствени призор испред себе.

Почео је будан да сања, није био издвојен из сна био је сан. Није било разлике између мислиоца и мисли. Слике које је замишљао и он били су једно. Нешто га је вратило у уобичајено стање свести, осетио је блажу напетост. Тада су се ликови из снова појавили у његовој свести док је био будан, и почели да га поучавају.

"Овладао си у потпуности маисторством свести, а у тренутцима кад је твоје маисторство преобликовања потпуно почињеш да испољаваш највише маисторство, маисторство намере. Кад у потпуности преобликујеш сва веровања заснована на страху, стварању предпоставки и личном схватању ствари тада ће маисторство преобликовања бити потпуно. Сва дешавања у животу ти памтиш заједно са твојим тумачењем дешавања, истражи своја сећања и промени сва тумачења из страха у љубав. Тад ћеш бити маистор преобликовања веровања и сна." - говорили су му духовни водичи из снова.

У потпуности је разумео шта су га научавали, наредна ноћ за њега је била ноћ преобликовања свих веровања заснованих на страху у веровања заснована на љубави и поштовању. Пред јутро је кратко одспавао, дужи сан му није био потребан, осећао се испуњено и снажно. Главни лик његове животне приче постао је другачији, почео је да зрачи љубав и одлучност.

У школу је кренуо пешице, посматрајући природне пејзаже и ослушкујући звуке природе. Имао је лаган корак, као да више није ходао по земљи већ по нечем свесном. Све је било јединствено и Хакун се осећао као некад кад је био безбрижно дете. На путу према школи на једној клупи видео је младу непознату девојку. Погледао ју је, а она је као опрљена, узнемирено устала, погледала га као да је он најгори човек на свету и отишла путем иза њега. Хакун се насмејао, сад је био потпуно свестан да сцена нема никакве везе са њим и да сви људи живе у неким својим световима оптерећени ситним бригама и лажним препоставкама. Међутим како је наставио даље, појавио му се страх како је он ипак крив због нечег и како ће одговарати. Поново се насмејао дубоко разумевајући да други људи пројектују свој свет на све око себе како би се сви и све понашало у складу са њиховим системом веровања. Наставио је путем ка школи.

Прво је срео Мигела код школске капије, Мигел и две девојке које су стајале са њим су се уз осмех јавиле, Хакун је добронамерно узвратио. Након тога извадио је кошаркашку лопту из торбе и почео лагано да користи време пре почетка наставе. Испред њега је после краћег времена стала црнокоса девојка из скулпторске групе. "Здраво Хакун, како си ?" - видно расположена рече девојка. "Здраво, осећам се изванредно, а како си ти?" - хватајући лопту са обе руке настави Хакун разговор. У том тренутку друге девојке су виделе овај разговор позивајући дугокосу девојку да им се из неког разлога придружи. "Седимо заједно!" - добаци девојка крећући се ка пријатељицама. "Да, седећемо заједно." - рече кратко Хакун и настави да вежба са лоптом. "Хеј, Хакун настава ти почиње ускоро!" - чује се Мигел подижући руке. Хакун му добацује лопту, а Мигел му враћа и изводи кошаркашку технику.

На часу је владао жамор, мање уобичајен али изразито природан и спонтан жамор. Сви ученицу су радили на својим скулптурама, а Хакун и црнокоса су уз видљиве осмехе симпатије заједно стварали. Руке су се преплитале, док су вода и глина пратиле њихово водство. "Љубав је најбоља намера." - помисли Хакун. "Како те раније нисам примећивала Хакун." - рече црнка. "Могли би негде заједно после школе ?" - настави она јер је Хакун узвратио само осмехом али не и речима. "Можемо заједно кренути па ћемо видети." - насмеја се Хакун. Након што је полу савијеном руком забацила косу, девојка је уз усмехе одобравања наставила са радом. Међутим Хакун је поново почео да осећа некакву нелагоду.

"Шта ми је сад?" - запита се осећајући топлоту и напетост у доњем делу тела. Почеле су да му навиру разноразне мисли. Након што га је погледала, девојка је кратко рекла - "Идем да оперем руке!".

По завршетку часа, девојка му је махнула и рекла да ће се видети сутра. Хакун је некако збуњен одрадио наставу до краја, а након тога опет одлучио да пешице крене према селу. Требало му је неко време да поврати оптимистично расположење. Запитао се шта је то утицало на њега. Знао је да су то остаци старог система веровања, и да се његово преобликовање мора наставити. Одлучио је да шетњу употреби за преобликовање свих веровања која су повезана са девојкама и сексуалним односима. Разумевао је да страхови ремете слободан проток животне енергије и природне комуникације међу људима. По завршетку уочио је шумску мачку како га посматра са ивице шуме. Села је смирено на задње ноге и наставила да гледа у неком непознатом правцу. Чим је стигао, отишао је да заврши све своје кућне обавезе и послове.

Иако уморан, по завршетку својих обавеза запутио се код сеоске симпатије. Пошто је није нашао код куће, отишао је у поље где ју је и пронашао. "Здраво!" - рече, "Здраво Хакун, изгледаш ми нешто уморно." - рече девојка. За тренутак је погледавши, Хакун се широко насмеши и кратко рече "Хтела си да се видимо, тако да сам ето ту." - поново се смешећи и намерно правећи збуњен изглед лица. Након осмеха и девојка је прихватила наставак разговора. Дуго су разговарали. Кад су схватили да се налазе на сред поља у сред ноћи, погледали су према горе на непрегледни звездани свод, сјајан, изразит и близак. Обоје су изгледа у трену схватили да су звезде живе и да су свесне. Погледали су се и лагано пољубили. Држећи се за руке кренули су својим кућама.

Хакуну се тад у мислима појави дугокоса црнка са наставе, а након тога размишљања о односу са својом симпатијом. Она га је само кратко погледала, нестала је његова напетост и топлина у доњем делу тела. Сада се осећао некако издвојен, као да посматра себе. Схватио је да он воли главни лик своје приче али и остале ликове. Разумео је да неки љубав доживљавају телом, а други душом. Био је срећан, поздравио се са својом девојком и отишао кући. Кад је стигао сестре су се издерале на њега како наводно није све завршио. Знао је да је урадио све своје послове, игнорисао их је и отишао да се припреми за ноћни одмор. Док се припремао, два размишљања су га носила на две стране. Мислио је о дугокосој црнки, али и о својој девојци. Уочио је разлику али и сличност међу њима. Морао је да се одлучи како ће испољавати своју љубав. Мисли о девојци су га смиривале, а размишљања о дугокосој црнки уносила су некакву ватру у његов мисаони свет. Није могао да заспи, па је остао загледан у звездано небо.

(сутра у наставку 2.део - Борба за моћ)

Срби су нешто посебно

(Текст из недавне прошлости)

Срби су нешто посебно, Руси су заиста нешто посебно,

Иако је све ово што пиштем одраз давне прошлости,

Срби и Руси су и сада нешто предивно,

Оно најбоље што је остало од древне расе Хиперборејаца

Ратника, мудраца, посвеђеника, Богова и сукреатора

Створених потпуно исто као и Творац

Само исти су у истини, па су тако и Срби и Руси, исти и у истини

Дух снажни из древних времена је у нама помало уснуо али

Лако се може пробудити и срце поново може бити пробуђено за

Древна знања и силу предака и Богова Светлости.

То што смо од светлости и потпуно исти као Створитељ

Значи да смо ми створитељ и креатор

Највећи ратник свих познатих светова је Старина, а старина је

Потпуно исти као и Створитељ

Тако да је у нама сила сила сила

Предака, Богова, Старине и самог Творца

Ни 5 ни 6 но 7 или 8 то је мој број

Као да Творац прича да Срби су његов сој

Срби и Руси најбоља фела

За велике ствари и Творчева дела

Само за почетак  да се зна,

Од Србије креће поновна поставка

Старог Божјег Поредка.

Њише се класје некошеног јесењег жита

Зашто је непокошено, неко пита

Њишу се врбе покрај реке

На поветарцу топлом и милом

А иза њих ратници неки и Сварог Бог наш на коњу гледа

Негда у даљину ка заласку сунца

Питам га, Боже наш Свароже

Камо идете

У Србију иде војска Сварогова

Газе коњи жито непокошено јесење

И застава нека велика и широка се вије,

Застава којој краја нема

Чујте јунаци Србскога и Руског рода који сте се сетили пута мога

Све препреке са пута су вам уклоњене

Слободно ходите, ничег се не бојте

И бели орао на небу, стрела ка њему лети али други бели орао је хвата у кљун свој,

И орлови се на небу спајају у великог орла са две главе

И многи орлови се скупише и поклонише се двоглавом орлу

О раду

Још један добар начин за надвлађивање старих навика је пуна активност. Кад радиш радиш, а кад одмараш онда одмараш. Из потпуне слободе долази љубав, а из љубави активност која доноси склад и љубав.

Рад и стваралаштво на појединачном нивоу сасвим су довољни за преобликовање планетарног сна страха у сан љубави, у Нови Сан.
За рад је потребна мотивација, а мотивацију можете наћи поред осталог и у постављеном циљу.

Поставите циљ, а затим се ка њему крећите планирајући као мушкарац ,а реализујући као жена. Ако немате овакве увиде и способности, пронађите сродну душу супротног пола и опет ћете имати све што је потребно.


У понедељак ће бити постављен први пост са причом о духовном узрастању са новим путевима и пречицама планетарног сна које ће вас водити ка Сну Љубави. Прича о младалачким тежњама, разумевању и поштовању природе и свег живота.
 

Драган Симовић: МИ СМО ДРЕВНИ

текст преузет са србског журнала

 

Ми, Срби, Хиперборејци, имамо свој КолоДар (календар).

КолоДар је Сварогово Коло, Сварогов Дар.

По србском (хиперборејском) календару, за три дана (у ноћи краткодневице), почиње Нова 7523. година.

Нова година је рађање Младог Сварога, Младог Сунца.

Од тада Сунце почиње да расте.

Од тада дан почиње да расте.

Ми смо, дакле, у седамдесет и шестом веку.

Упамтите: за нас је ово седамдесет и шести век!

За западне јудео-кршћанске народе ово је тек двадесет и први век.

То је њихово рачунање времена.

Али, ми смо седамдесет и пет векова старији од њих!

Ми смо древан народ, ми смо – Древни!

Зашто бисмо се ми, Древни, држали западног јудео-кршћанског календара?

Нема ни један једини разлог за то – да се одричемо својега, а придржавамо туђега.

Ми смо – ми, а они су – они!

Поштујмо себе, па ће и свет да нас поштује.

Медијски рат и тријумф пропаганде

Текст преузет са Васељенске ТВ

Зашто је новинарство толико подлегло пропаганди? Зашто су цензура и дисторзија стандардна пракса? Зашто је BBC толико често гласило грабежљиве моћи? Зашто Њујорк тајмс и Вашингтон пост варају своје читаоце?
Зашто млади новинари нису научили да критички прате медијску агенду и да оспоре тврдње високог и ниског нивоа лажне објективности? И зашто се они не уче да суштина мејнстрим медија нису информације, већ снага?

Ово су важна питања. Свет се суочава са могућношћу великог рата, можда нуклеарног рата – САД су јасно опредељене да изолују и провоцирају Русију и евентуално Кину. Од стране новинара ова истина је изнутра окренута наопако. Ту су укључени и они новинари, промотери лажи, који су довели до крвопролића у Ираку 2003. године.
Време у коме живимо јесте тако опасно и тако изобличено у перцепцији јавности да пропаганда више није, како је назива Едвард Бернис, „невидљива влада“. То јесте влада. Она управља директно без страха од контрадикције и њен главни циљ јесте освајање нашег смисла света, наше способности да одвојимо истину од лажи.
Информациони рат је заправо оно што зовемо медијско доба. Имамо рат по медијима; цензуру медија; демонологију медија; одмазду медија; диверзију медија – надреални скуп линија послушних клишеа и погрешних претпоставки.
Ово моћ медија да створе нову „реалност“ постоји већ дуже време. Пре четрдесет пет година, књига под насловом Екологизација Америке изазвала је сензацију. На насловној страни записане су ове речи: „Револуција која долази неће бити као револуција из прошлости, она ће кренути од појединца…“
Био сам дописник из САД у то време и сећам се да је аутор, иначе млади професор Јејла, Чарлс Рајх, преко ноћи уздигнут до гуру статуса. Његова порука је била казивање истине да политичка акција није успела и да само „култура“ и интроспекција могу променити свет.
У року од неколико година, због снаге профита и култа „јапизма“, изгубљен је наш осећај да дјлујемо заједно, наш осећај социјалне правде и интернационализма. Класа, пол и раса су раздвојени. Лично је постало политичко, а медији су, већ по себи, порука.
У светлу хладног рата, фабрикација нових „претњи“ завршила је политичку дезоријентацију оних који би, двадесет година раније, формирали жестоку опозицију.
Године 2003. снимио сам интервју у Вашингтону са Чарлсом Левисом, истакнутим америчким истраживачким новинаром. Разговарали смо о инвазији на Ирак неколико месеци раније. Питао сам га: „Шта ако би најслободнији медији у свету озбиљно оспорили политику Џорџа Буша и Доналда Рамсфелда и истражили њихове тврдње, уместо што каналишу вести које су се испоставиле као сирова пропаганда?“
Одговорио је да би – ако бисмо ми новинари урадили свој посао – „постојала веома, веома добра шанса да не почнемо рат у Ираку“.
То је шокантна изјава, али је добила подршку других познатих новинара којима сам поставио исто питање. Ден Ратер, раније на CBS, Дејвид Роуз из Обзервера и више новинара и продуцената BBC који су желели да остану анонимни, такође су ми дали исти одговор .
Другим речима, да су новинари урадили свој посао, да су испитивали и истраживали пропаганду уместо што су је појачавали, стотине хиљада мушкараца жена и деце можда би било живо а милиони не би напустили своје домове, секташки рат између сунита и шиита не би се запалио, озлоглашена Исламска држава не би сада постојала.
Чак и сада, упркос милионима који су излазили на улице у знак протеста, већинска јавност у западним земљама има малу представу о скали злочина наших влада у Ираку. Чак су мало свесни да су америчке и британске власти, дванаест година пре инвазије, покренуле холокауст санкције против цивилног становништва Ирака.
По речима вишег британског званичника Карне Роса, одговорног за санкције Ираку од 1990, то је била „средњeвековна опсада“ која је проузроковала смрт пола милиона деце млађе од пет година, установио је УНИЦЕФ.  У Министарству спољних послова у Лондону, Карне Рос је био  познат као „господин Ирак“. Истине ради, он је данас извор о томе како влада обмањује и како новинари добровољно шире превару.
Послушници су свој посао урадили добро. Размислите о ефектима. Анкета спроведена 2013. показује да већина британске јавности верује да је број жртава у Ираку био мањи од 10.000 људи. Траг крви која иде из Ирака до Лондона готово је очишћен.
Руперт Мардок је рекао да је „кум“ медијске мафије, а нико не треба да сумња у моћ његових новина –  њих 127  са заједничким тиражом од 40 милиона, плус његова телевизијска Фокс мрежа. Али, утицај Мардоковог царства није већи од одраза његових медија.
Најефикасније пропаганде нису оне у Сану или на Фокс њузу – већ под либералном покривком. Када је Њујорк тајмс објавио тврдње да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење, његовим лажним  доказима се веровало – јер то није био Фокс њуз,  то је Њујорк тајмс.
Исто важи и за Вашингтон пост и Гардијан, а оба листа су одиграли кључну улогу у прихватању новог и опасног Хладног рата. Сва три либерална листа погрешно су означиле догађаје у Украјини као малигни акт Русије – мада је фашистички удар у Украјини у стварности  био  дело САД, потпомогнуто Немачком и НАТО.
Ова инверзија стварности је толико велика да војна опсада Вашингтона и застрашивање Русије није никоме на Западу спорна. Није чак ни вест, мада подсећају на кампање уз које сам одрастао у Првом хладном рату.
Још једном, зло царство долази по нас, на челу са другом Стаљином или перверзно, нови Хитлер. Дајте име демона и нека почива у миру.

Потискивање истине о Украјини једна је од најбитнијих вести која је нестала са хоризонта откако знам за себе. Вести о највећем западном војном нагомилавању на Кавказу и источној Европи од Другог светског рата су угушене. Тајна помоћ Вашингтона Кијеву и његовим неонацистичким бригадама, одговорним за ратне злочине над становништвом источне Украјине, не постоји као вест. Докази који противрече пропаганди о томе да је Русија одговорна за обарање малезијског авиона такође су нестали.
И опет, наводно либерални медији су цензори. Не наводећи никакве чињенице, без доказа, један новинар идентификовао је про-руског лидера у Украјини као човека који је срушио авион. Овај човек, написао је новинар, познат је као Демон. То је човек који је страшно уплашио новинара. И то је био доказ.
Многи у западним медијима напорно су радили да представе етничку руску популацију Украјине као странце у својој земљи, готово никада као Украјинце који траже федерацију унутар Украјине и као грађане Украјине који су одолели, са стране оркестрираном удару, против њихове изабране владе.
Шта руски председник има да каже потпуно је небитно. Он је пантомима зликовца  који може бити злоупотребљен некажњено. Амерички генерал који је на челу НАТО, као да је из [филма] „Др Странџлав“ – рутински тврди да постоји руска инвазија, без трунке визуелног доказа. Његово отелотворење Кјубриковог генерала Џека Д. Рипера је савршено.
Четрдесет хиљада Руса су гомила на граници, према Бредлову. То је било довољно добро за Њујорк тајмс, Вашингтон пост и Обзервер – последњи се претходно издвојио тиме што је лажима и измишљотинама потпомагао Блерову инвазију на Ирак, као што је открио бивши репортер Обзервера Дејвид Роуз.
Батинаши из Вашингтон поста јесу они исти уредници и коментатори за које је постојање Садамовог  оружја за масовно уништење била „тешка чињеница“.
„Ако се питате“, написао је Роберт Пери, „како се свет може наћи у Трећем светском рату – све што треба да урадите јесте да погледате на лудило које је практично обавила цела америчка  политичко-медијска структура над Украјином, где је лажна нарација белим шеширима наспрам црних шешира узела маха и постала потпуно отпорна на чињенице или разлоге.“
Пери, новинар који је открио аферу „иранских контраша“, један је од ретких који истражују централну улогу медија у овој „игри ко ће први трепнути [и одустати] – „Chicken“, како ју је руски министар иностраних послова назвао. Али, да ли је то игра? Док ово пишем, амерички Конгрес гласа о Резолуцији 758 која, у суштини, каже: „Хајде да се спремимо за рат са Русијом.“
У 19. веку, писац Александар Херцен описао је секуларни либерализам као „крај религије, иако његова црква није од другог света, већ од овога“. Данас, ово „божанско право“ је далеко  насилније и опасније од свега што се муслиманском свету приписује, мада је можда његов највећи тријумф илузија слободних и отворених информација.
У вестима, целе земље једноставно нестају. Саудијска Арабија, извор екстремизма и  терора, није [занимљива] прича осим када се ради о цени нафте. Јемен је издржао дванаест година америчких напада дроновима. Ко зна? Кога је брига?
У 2009. години, Универзитет Западне Енглеске објавио је резултате десетогодишње студије покривања Венецуеле од стране BBC. Од 304 електронских извештаја, само су у три наведена неке од позитивних политика које је увела влада Уга Чавеса.  Највећи програм описмењавања у људској историји добио је једва прелазну референцу.
У Европи и Сједињеним Америчким Државама милиони читалаца и гледалаца ништа не знају о изузетним, животворним променама спроведеним у Латинској Америци, од којих су многе потекле од Чавеса. Као и BBC, слично извештавају Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Гардијан и остали угледни западни медији. Ноторно злонамерно. Чавесу су се ругали чак на самрти. Како се то објашњава, питам се, у школама новинарства?
Зашто су милиони људи у Британији убеђени да је неопходно колективно кажњавање које се зове „штедња“?
После економске несреће у 2008. години, трули систем је био на удару. За делић секунде банке су постројене као преваранти са обавезама према јавности коју су издале.
Али у року од неколико месеци – осим неколико камена бачених на превелике корпоративне „бонусе“ – порука се промиенила. Изложени криви банкари нестали су из таблоида и нешто што се зове „строга штедња“ постаје терет милиона обичних људи. Да ли је икада изведена безобразнија „мајсторија“?
Данас, многи  простори цивилизованог живота у Британији су забављени питањем како да врате дуг – лажни дуг превараната. Резови „штедње“ вреде 83 милијарди фунти. То је скоро тачно износ пореза које су избегле исте банке и стране корпорација као што су Амазон и Мардок њуз. Штавише, банке добијају годишњу субвенцију од 100 милијарди фунти осигурања и гаранција – што је износ којим би могла да се финансира целокупна Национална здравствена служба.
Економска криза је чиста пропаганда. Екстремне политике сада владају у Британији, САД, већем делу Европе, Канади и Аустралији. Ко ствара стање које погађа већину становништва? Ко говори исправну причу? Како да ово разјаснимо? Зар то није оно што новинари имају за циљ да растумаче?
Године 1977. Карл Бернстајн, прослављен у Вотергејт афери, открио је да је више од 400 новинара и новинских руководилаца радило за ЦИА. То су били и новинари из Њујорк  тајмса, Тајма, ТВ мрежа. Године 1991. Ричард Нортон Тејлор је у Гардијану открио нешто слично у Британији.
Ништа од овога није потребно данас. Сумњам да је ико платио Вашингтон пост и многе друге медије да оптуже Едварда Сноудена за помагање тероризма. Сумњам да ико плаћа онима који рутински блате Џулијана Асанжа – иако друге награде могу бити у изобиљу.
Јасно да је главни разлог што је Асанж привукао такву количину отрова, пркоса и љубоморе јер је Викиликс срушио фасаду корумпиране политичке елите коју одржавају високо позиционирани новинари.
Ништа од тога није поменуто у Стокхолму 1. децембра, када је уредник Гардијана, Алан Расбриџер, делио са Едвардом Сноуденом награду за животни подухват, познату као алтернативну Нобелову награду за мир. Оно што је било шокантно у овом догађају јесте да су Асанж и Викиликс прећутани. Не постоје. Нико није говорио о њему као да тај човјек није увео дигиталну слободу и предао Гардијану једну од највећих „ексклузива“ у историји. Штавише, о спасавању Едварда Сноудена ни речи.
Шта је ово него цензура нечињењем, тако иронична и дирљива на срамној церемонији која је одржана у шведском парламенту – чија плашљива тишина о предмету Асанжа је у дослуху са гротескном неправдом у Стокхолму.
„Када истину замењује тишина“, рекао је совјетски дисидент Јевтушенко, „ћутање је лаж“.
То је  врста тишине коју ми новинари треба да пробијемо. Морамо да се погледамо у огледало. Морамо да позовемо на одговорност неодговорне медије који услужно стварају психозу која прети светским ратом.
У 18. веку, Едмунд Берк описао је улогу штампе као седме друштвене силе. Да ли је то икада била истина? То сигурно не вреди данас. Оно што нам треба јесте новинарство које прати и деконструише пропаганду и учи младе да буду носиоци хуманости, а не политичке моћи. Треба нам оно што су Руси звали перестројка – побуна подјармљених знања. Ја бих то назвао право новинарство.
Тако је [прошло] 100 година од Првог светског рата. Репортери су онда награђивани орденом витеза за  ћутање и дослух. На врхунцу покоља, британски премијер Лојд Џорџ повјерио се С. П. Скоту, уреднику Манчестер Гардијана: „Ако би људи заиста знали сутра [истину] рат би се зауставио, али наравно не знају и не могу знати.“
Време је да сазнају.

Џон Пилџер
Извор: johnpilger.com
Посрбио: Небојша Малић – Стање ствари

Гаврило и приповедачи

Сви људи су Божански приповедачи, новинари и преносиоци порука научава Архангел Гаврило.

Битно је на чему су засноване те поруке, на страху или на љубави.

Ако су ваше приче и поруке засноване на љубави онда сте приповедачи Бога љубави, ако су засноване на страху онда сте приповедач Бога страха.

Машта је од Бога љубави, ако маштате невино попут детета онда сте деца Бога Љубави.

Поље љубавног дејства

Архангел Михајло научава да се не треба ментално заробљавати већ познавати вештину за ослобођење љубави у људима. Духовни учитељи и водичи имају способност ослобађања потенцијала љубави у човеку, а сами имају отпорност ка менталном односно мисаоном заробљавању.

 

Уколико ваше актиности доносе осмехе на лица људи, или ако видите да ваше ненамерно деловање ослобађа потенцијал љубави у људима онда и ви имате исте способности.

Ментално заробљавање или мислено заробљавање засновано је на концепту да се све дешава "мени". Због тога људи све схватају лично и стварају небројене предпоставке вероватно се плашећи да поставе питање себи или другима. У овим мисаоним формама људи се заплићу илити заробљавају онемогућавајући испољавање природне способности вољења.

 

Ослобађање потенцијала љубави у људима зависи од степена ваше духовности и остварене победе над илузијом у духовном свету. Тада без икаквог труда постижете оно о чему можда ни не размишљате. Ваше поље љубавног дејства делује самостално.

Битка за Ендор - неочекивани обрт

прича из неке далеке звездане прошлости ...

 

Флотила древних се лагано кретала према непознатој планети уз употребу технологије за камуфлажу летелица. Сви на броду су обављали своје активности, а наш јунак се за тренутак обрео у својим просторијама. Почео је будан да сања, а у сну му се указао повиши човек и кратко рекао "Ово није путовање за тебе, Срб ће све то завршити ти би требао да се вратиш кроз временски портал са овим подацима. Указао му се низ бројевних и симболичних података."

 

За кратко време флотила је наставила своје кретање док се један од бродова са нашим јунаком кретао према временској капији. Крећући се кроз светлост јасновидеоцу је све одједанпут постало јасно. Видео је како древни долазе и спуштају се на планету у рушевинама. То је вероватно била планета коју је раса паразита уништила. Пронашли су велике тунеле који су водили у утробу планете и диверзијом уништили технику и вођу паразитске расе. Након тога су се вратили кроз време у тренутак кад су отишли са Ендора, тако да нових валова нападача није било.

 

Након изласка из временско-просторног пролаза наш јунак се обрео у просторима невиђене лепоте. Схватио је да је за прелазак у највиши цивилизацијски ниво неопходна свесна пасивност или неутралност на активности опредељења ка добру или злу. Различита светлосна поља, маглине и неизмеран број звезда и неколико планета био је призор пред његовим очима. Осетио је смиреност, доброту и неизмерну љубав. Неколико светлосни бродова пожелело му је добродошлицу. Битка за Ендор била је његова унутрашња битка и разумевање највеће моћи.

Све је добило неки дубљи и виши смисао кад је почео да се сусреће са људима и девојком која је рекла да је његова животна сапутница. Као да их је одавно познавао, као да су се однекуд знали. Иако није могао да се сети наш јунак је био потпуно задовољан овим осећајем безграничности и љубави.

 

... до неке нове приче, здраво.

Битка за Ендор - скок у непознато

На броду трговачке федерације је ужурбаност, сви негде јурцају. Пуно је питања за командни кадар. "Смирите се мало, само сте збуњени, поуздајте се у наше енергетске штитове, нико нам ништа не може." - рече један од трговачких вођа. Збуњеност одједанпут нестаје и сви почињу да се понашају уобичајено.

 

Недуго затим појављује се сигнал о доласку новог таласа бродова паразитске расе. "Само смирено, без узбуђења." - рече један од вођа флоте трговачке федерације.

 

У међувремену, на планети наш јунак се враћа до војсковође древних и почиње подужи монолог.

"Видео сам комплетну будућност ове битке, иако смо победили, исход није повољан, мораћемо нешто непознато да учинимо како би онемогућили читање наше намере.

 

Битка се водила прво у орбити где је мало по мало била ослабљена и десеткована флота трговачке федерације. Они су увек знали наредни потез. Након тога смо морали да подигнемо орбитални штит и користимо јонске топове. Њихови наредни таласи су били све јачи и јачи, али пошто смо их стално слабили морали су да се искрцају пешадијом на планету. Иако смо их у потпуности потукли на планети, они су пореметили системски штит и отишли у дубину наше територије.

Морамо употребити временско-просторну капију и сазнати њихово исходиште. " - рече јасновиделац.

"Наша мала флотила је спремна, а имамо и тим који ће доћи до исходишних података са непријатељских бродова. Остаћу да чувам Ендор, а са тобом ће ићи један од мојих најбољих витезова, није причљив и зове се Срб." - рече војсковођа древних.

 

Након краћег времена омања флотила брзо се пробијала ка капији уз подршку моћних планетарних топова и неколико капиталних бродова који су преостали трговачкој федерацији. После краће битке и укрцавања на непријатељски брод Срб је успео да дође до сале са подацима о исходишном систему ове паразитске расе. У сали су га чекала три непријатељска војника, заузели су сличан став његовом и покренули светлосне мачеве као што и древни имају. Без иједног тренутка оклевања на овај призор Срб је хитро савладао сву тројицу и узео потребне податке. Након његовог брзог повратка на брод флотила је улетела у временско-просторни тунел.

 

Крећући се кроз светлост, сви на броду су били изразито смирени као да су и даље на Ендору пре него је битка почела. Смирени и спремни на све што је било могуће. Кретали су се ка одредишту, исходишту расе паразита, свемирских вампира.

 

По изласку из временског тунела јасновиделац се сагну и почеша се по десном колену, а Срб га овлаж погледа уз кратак осмех након чега се Србово лице подесило на непокориву одлучност. Један од ратника се ухватио за стомак, а други за леђа. Наш јунак снажно издува ваздух "хмммм" након чега су сви одлучно наставили са својим активностима.

 

Летелице су активирале стандардну камуфлажну опрему као кад истражују непознате звездане просторе и сусрећу се са непознатим цивилизацијама. Флотила се лагано кретала ка одредишној планети око које су кружиле три омање планете сателити.