Више нисам пустињак и одпадник на земљи рода

из универзалног информационог поља, битка у астралу

Некад сам јахао погнуте главе, јер се синови моји одрекоше пута Славе и Праве,
штит мој је ту и копље ме служи, мач ми је добар, али род мој је спавао

Сада се будим, ратници око мене подижу главе,
Вилењаци са крила десног, а патуљци на крилу левом,
Богови са мном на средини, а претци одмах за њима

Предамном тама, некакве тмине, утваре разне, Ариманске хорде
Јуришам право, клином у центар, победа већ ту је пред нама

Сварог се зовем и Бог сам рода свог Србског

Можеш све што и Бог твој може.