Од најранијег детињства одрасли нам срећу пажњу на разноразне објекте било физичке, било менталне у облику знања или емотивне у облику емоција. Пажња, једна од наших најбитнијих моћи шири се у разноразним правцима. Иако већина људи има способност враћања пажње ка извору, доста пажње (читај: енергије) остаје тамо негде.
Уколико из неког разлога желите да вратите пажњу ка извору вашег бића, прво морате победити мисао или блаже речено вратити мисао у изворно стање које је тишина. Тада се и пажња мало по мало враћа ка извору. У најранијем детињству дете не зна говор људи, нема мисли у свом уму али се његова пажња креће ка различитим објектима. Кад се у стању тишине и телесне релаксираности задржите одређено време пажња се спонтано враћа ка извору. Ако нисте овладали способношћу постизања унутрашње тишине, предлажем да се сетите шта сте радили као дете кад вам се појављује много мисаоних садржаја или да следите своју интуицију у настојању постизања тишине ума.
Свака врста стваралаштва након овакве припреме има много дубљи и смисленији израз. Ако од наведеног желите да направите вежбу препоручујем да самостално одредите телесни положај и трајање. У неким источним религиозним традицијама слична вежба или боље речено тиховање користи се за достизање виших стања свести.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi