понедељак, 15. децембар 2014.

Недостатак пажње за илузију

Ум који не поштује и ум који не воли треба бити схваћен и преобликован. Ум који не поштује вашу унутрашњу тишину већ вас стално тера да нешто радите, мислите или говорите треба бити одбачен.

Ум је стар колико и време, он је древан. Често га називам Лукави, а Србски пјесник га назива велики Инквизитор. Он се састоји од многих знања, веровања, сећања али и искустава. Многи су успели да га надвладају и многе су технике и системи веровања о томе написани.

Постоји нешто што увек успева да га ослаби, а то је недостатак ваше пажње. Као што пажњом помажете да се добро развија, тако недостатак пажње за његова дела и знања слаби зло. Једноставније речено, немојте заливати ментално емотивни коров вашом пажњом.

Јако јадноставно, јако делотворно, али скоро немогуће за извести. Уколико престанете са једном негативном активношћу, он ће вам одмах сугерисати неку другу опет негативну активност. Или ако ово превазиђете, предлагаће вам неутралне активности које ће вас мало по мало довести до негативних активности.

Тешко је зато што ако се зауставите и не радите ништа залудно, ум почиње да притиска разноразним концептима и конфузним емоцијама.

А сада исто ово речено директније, негативне активности у вашем уму су храна за ђаволе или демоне. Ако престанете да их храните лошим или злим делима они почињу да притискају на све могуће начине. Ове активности се преносе генерацијама и имају дубоке корене.  Међутим, зато се и каже да морамо победити, јер то је борба, борба на свим пољима.

Исто ћу објаснити преко танане науке витезова светлости Србаја. Твоје мисли, идеје, веровања, знања и звања само су средства преко којих те Лукави јаши. Кад зајаши не попушта док те не саломи или док га не збациш. Ако не реагујеш на нека од ових средстава он тражи по прошлости оно на шта ћеш одреаговати. Ти мислиш да себи добро чиниш, али ако ствараш негативност онда ствараш храну за демоне.

Потребна је будност и стваралаштво. А ако је ово претешко пронађи неко место у природи, планини или у неком храму (ако постоје) где ћеш наћи уточиште и одмориште.

Ако си ослободио ум, и кад год си сам имаш мир и унутрашњу тишину, а ремете те други људи онда им помози. Помажеш им тако што се пред дивљањем њихових умова не повлачиш. Сви они су наизглед смирени али у њима ватре горе и бојеви се воде, ако и ти исто осећаш.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар

Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi