Ум који од беса кипти

Навика код људи да се међусобно сукобљавају стара је колико и људске цивилизације.
Активности које охрабрују насиље доносе негативно енергетско поље над простором, градом или народом.

Основу сукобљавања чине потребе за преживљавањем, опстанком, моћи али и потребе да се стално нешто дешава. Насиље може бити начин за трошење времена за прекраћивање тзв. "досаде".

Ум који је окренут ка преживљавању, стално тражи непријатеља, храну или средства за испуњење неке потребе. Овакав ум реагује импулсивно, доноси немир и појачава потребу за још насиља. Осим наведеног насиље може бити ослобађање потенцијала негативне енергије коју производи "досада".

У давној прошлости раса интерпланетарних паразита и поробљивача наметнула је људима овакав ум који је врло брзо потиснуо наш природни ум.
Природни ум за разлику од овог наметнутог тежи ка тишини, миру и хармонији. То је потпуна свесност да се ништа "важно" не дешава, већ да све има свој ток. Ток који треба познавати и препуштати му се.

Ако природни ум започне борбу за ослобођење, врло брзо особа почне да кипти од беса. Ум завојевача не трпи отпор и научио је да се све дешава без икаквог отпора.
Кад се оваква борба успешно заврши, човек у потпуности влада свим својим тенденцијама и навикама и престаје са испољавањем насиља. Тада се енергетска структура виших енергетских центара мења и усклађује са структуром средишњих и нижих енергетских центара који су ову борбу омогућили.

Постоје многе технике и многи који су успели у овој борби. Већина њих је из будућности, можда си и ти један од њих. Следи своје унутрашње импулсе и надвладај потребу за насиљем било каквог облика. Насиље немора бити физичко, насиље је и емотивно и ментално. Покушај да над никим не показујеш моћ, нити да будеш насилан, победи ову навику унутар себе.