Даље нећеш проћи

Армија Богова

О верном слуги

прича о верном слуги ...

Дошао је слуга код господара да му каже како је испунио све његове налоге. "Добро је верни мој слуго." - рече му господар па га запита да ли га људи слушају. Слуга му рече да га неки слушају, а да неки слушају његовог господара. "Они што слушају мој глас, њих не дирај, а са овима што слушају твој глас ради оно што ти наложим".

"Они што ме беспоговорно слушају све више размишљају о теби господару." - рече слуга. "Добро је то верни мој слуго." - рече господар. "А шта да радим са онима који не слушају ни мене, а ни тебе." - запита слуга. "Њих повремено посети и потражи имају ли нешто што теби припада, ако имају узми их, а ако немају остави их мени." - рече господар.

"Ево сад сви слушају твој глас господару." - рече слуга после одређеног времена. "Добро је верни мој слуго, сад им покажи ко си, да виде људи да између мене и мојих слугу нема разлике, и да сви слушају мој глас."

И Ђаво се покаже људима, и људи видеше да он је слуга Божији, да све је Бог, и да већег од Бога нема.

... писање постова ће бити настављено на једном другом порталу. Нови читаоци нек ми пошаљу маил адресу на tangunchi@gmail.com.

Дали знаш шта можеш

Ако се запиташ, шта могу ?

Твој одговор зависиће од твог система веровања.

Систем веровања рећи ће ти шта можеш.

Да ли је то истина ?

За тебе јесте.

Све оно што верујеш, једноставно верујеш и то је твој свет и твоја истина. 

Ако би постојала нека виша истина од твоје истине, та би ти истина исто рекла да можеш оно што верујеш да можеш.

Али чак и мимо те истине и мимо твог система веровања, шта ти можеш ? Можеш све, да, ти можеш све. Свако ограничење, илузију, поставио си ти. Поставио си да би себе заборавио, а након тога, да би се себе сетио.

Како да препознаш систем веровања и да идеш мимо њега? Само чини оно где те животна пасија, страст живљења води и убрзо срешћеш непознато. Непознато и неспознато водиће те даље ка твојим дубинама и висинама. Маистор над маисторима у висинама и дубинама твог срца је. Он ће те водити из непознатог у непознато. Твој систем веровања увек ће одговарати страхом кад год се суочи са оним што му није познато. Маистор у теби увек ће одговарати осмехом јер непознато је њему познато. Врхунско незнање његово је знање.

А кад кренеш овим непознатим путем, љубави и мудрости, не осврћи се на прошло, на познато, иди даље. И убрзо кроз стваралаштво и прегалаштво далеко веће од свег што досад си стварао надвладаћеш и самога себе. Тад ће и сама старост стати и поклонити се пред Божанским ствараоцем.

Јер, УПАМТИ, Ми смо краљеви овога и свих познатих светова, краљеви љубави, мудрости и милости.

Без илузије се може

Спектар дугих боја може се добити ако кроз дијамант као призму пропустимо усмерену белу светлост. Спектар зависи од квалитета дијаманта али и његове чистоће.

Ако је ум потпуно бистар, израз таквог ума је стваралаштво из љубави. Веровање таквог ума је засновано на поштовању. Свет у ком такав ум живи је свет љубави, лепоте и доброте.

Ако је ум прекривен слојевима илузије, онда је веровање илузорно па је и свет ког такав ум опажа илузоран.

И још по нешто

Здраво !

Кренимо даље, мало даље, кроз прошлост, давно догођену, прошлост. Мисао, свет, ти, све је то одавно виђено. Кад надвладаш мисао, надвладао си свет. Али, тад си надвладао себе. Кад нестане свет, нестајеш и ти. Али ако је свет само илузија, онда проблема нема, и ти си илузија тако да ништа не нестаје. Хмм, мало оптимизма, добре воље, све је то ту кад ти ниси ту. Кад нема оног на ког си навикао, све је онако како јесте.

Ти, истински ти, пре је света. Цео тзв. твој живот одавно се догодио. Не, ти ниси онај који мисли, ради, ствара, воли али можеш бити онај који је свестан тог који ради и воли. Можеш посматрати живот као врхунски више-димензионални филм. Али, као што знаш, неможе се утицати на оно што је прошло. Будућност је као пројектована прошлост одавно прошла. И ето, илузије слободне воље, илузије персоналности и још... Овај текст би требао да ти измами осмех на лице. Све је ово већ виђено, давно збивено. 

Пуно љубави, пуно лепих снова, бистрих жеља, добрих људи и још по нешто желим ти.

Материјализација - Хакуново одрастање

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.

Наредног јутра на столу су поред уобичајених садржаја стајале некакве свеске. Хакун се запитао шта ли је то и почео да их прелистава, према рукопису видео је да је то нека врста дневника са записима и цртежима. У једном тренутку потпуно се изненадио кад је видео цртеж скоро индентичан недавно направљеној слици. Најчудније је било што је цртеж био десетак година стар, а приказивао је породицу каква је била недавно. Изглед лица деце је био потпуно истоветан садашњем. Све му је било у потпуности јасно. Породица је можда била његова жеља, али је креација породице остварена од стране његове животне сапутнице.

Одједанпут су му на памет дошле дечије игре, маштом створени светови у којима се живи као да су стварни. Добар део ових маштања већ се остварио. Хакун је почео да схвата како се способност маштања или менталног креирања полако враћа у његов свет. Било му је потпуно јасно да је потребно да живи као да има и тада ће имати оно у шта верује да већ има. Није му било потребно да замишља срећну породицу, јер то је већ била стварност. Одлучио је да замишља већи и успешнији посао. Реченица "Како желиш себе да видиш у будућности" одзвањала је у његовој глави.

Након неколико дана промене су биле видљиве, али видљивост промена није било оно што је Хакун очекивао. Број купаца се није повећавао, али је број оних који су загледали његове производе знатно порастао. Супруга се изразито смејала показујући му његове цртеже на којима се виде купци. Схватио је да мора јасно знати шта жели и убрзо промена је била видиљива, зарада се повећавала као и број купаца. Недуго затим породица више није успевала да направи довољно производа за продају. Хакун је почео да обећава скору израду додатне количине производа. Хакунова жена се све време смејала, као да зна нешто што он упорно одбија да види.

Иако је у себи осећао блажу нервозу, Хакун је наставио са сталном израдом и продајом разноразних производа домаће радиности. Осећао је да му нешто недостаје, деца су га често чудно гледала, а супруга се све време смешкала кад год га види како се изразито труди да би нешто постигао. Недуго затим Хакун је због мањег умора морао да откаже један од својих продајних дана. Жена му је пришла и само га је погледала. Схватио је да је себи и породици наметнуо непотребно бреме. Знао је да повећање прихода нетреба да донесе нервозу и смањење времена за оне које воли. Видео је да то његова супруга поодавно види и разумева. Одлучио је да повећање прихода треба да му омогући смиреност и довољно времена за све оне које воли. Хакун је почео да усклађује жеље и приоритете у својим креацијама.

Није знао како да оствари нову замисао јер је посао дошао до максималних могућности, Хакун је као и увек веровао у повољан исход његових нових размишљања и креација. Знао је да мора направити одлучан, али и другачији животни искорак. Размишљао је о бољим пословима, запошљавању радника, другачијем начину израде, али ништа од тога није било усклађено са његовом одлуком о поштовању породице и времену проведеном са онима које воли. Отишао је до шумског пропланка на ком је као дете волео да проводи време.

Хакуново материјално одрастање

 ... из предходног дела
Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.

Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли. 

... прича се наставља

Поодавно је Хакун овладао маисторством намере и у његовим активностима није било страха. Међутим његова продаја била је увек на истом нивоу, а потребе породице биле су веће. Осим тога многи његови снови и визије још се нису остварили. Уочавао је да му је потребно додатно разумевање. Окренуо се својим предцима и Творцу за подршку и помоћ. Пролазили су дани, Хукун је и даље био у истој ситуацији. И даље је имао пуну подршку породице, жене и деце, пристојну зараду у продаји. И даље је могао понегде нешто да уради али његовим сновима није уочавао реализацију. Мислио је да му намера није јасна, тако да је преиспитивао своје намере, постављао јасне циљеве и подциљеве али промене није било.

Дани су пролазили на уобичајени начин, тако да је Хакун у једном тренутку почео да се препушта. Осетио је нешто неприродно у том препуштању, тргао се као опрљен из непријатног сна. У тренутку је видео и схватио да његова намера нема довољну чврстину и да је под нечијим утицајем. Било му је јасно да ће опет морати да се бори за остварење својих снова. Спознао је да неком у потпуности одговара препуштање колотечини без икаквих помака на боље. Спознао је да постоји нека сила која не дозвољава материјализацију његових снова. Хакун је видео да му је потребна снага, снага свести да превазиђе тренутну ситуацију и да дође на ниво са ког ће материјализација његових снова постати стварност.

Почео је свакодневно да користи технику ватреног дисања којој га је његов дугогодишњи пријатељ научио. За неколико дана повратио је младалачку снагу и оптимизам, осећао се као да има шеснаест, а не двадесетшест година. И док је тако ватрено дисао осетио је како се духом поново успиње на небеске висине и просторе. Духом је напуштао познате просторе његове земље, латинског континента, а затим и планете земље. Пролазио је тако ношен духом кроз небеске просторе, ванземаљске флоте и цивилизације па до самог руба познатог свемира. И тада негде пред самим рубом утонуо је у сан, не свестан да сања. У сну је видео стотине врата кроз која је знао да прође али и стотине врата након којих су била само врата испред врата. Несвестан сна, и не свестан да сања Хакун се нашао у групи људи који су били опседнути некаквим нитима, покушао је да им помогне док на крају нити нису обухватиле и њега. Тада се сан завршио. Хакун је поново почео да осећа страх. Знао је да је на правом путу даљег и непрекидног тока духовног и материјалног одрастања.

Хакун се суочио са силом о којој није имао појма. Са некаквом силом грабљивицом која је људима преотела свесност, једину ваљаност за духовно путовање кроз непознато. Схватао је да је ова сила грабљивица наметнула људима пасивност која се испољава кроз сталну и непромењиву колотечину и илузију помака на боље. Било му је потпуно јасно да је борба са овом силом једино што може учинити, али да је исход у потпуности неизвестан. Видео је да је цео познати универзум под неком врстом опсаде од те силе грабљивице и да су снови и знање само облик за контролисање над људима. Осећао је да је потребна његова духовна промена и да ће то резултирати материјалном променом и бољем пословном успеху. Његов материјални напредак био је повезан са духовним сазревањем. Морао је да пронађе начин како да надвлада у борби са силом и бићима која му преотимају свесност и чине га слабим. Борба за Хакунову моћ се наставила.

Хакун је уочавао да човек има тачно онолико колико има, односно колики је његов духовни потенцијал. Није могао имати оно што нема. Знао је да је потребно да своје снове и визије некако донесе у стање потенцијала за оно што има. Иако није знао како то да уради Хакун је веровао у повољан исход његовог новог разумевања.

Бог је светлост, Бог је љубав

Светлост је видљива стварност љубави.
У простору једино је светлост стварна.
А светлост је испољавање љубави у простору.
За оног ко има доживљај Бога у видљивом, Бог је светлост.

Простор је једна од врхунских илузија, сви облици унутар простора као и сам простор су илузорни на основу наше пројекције. Најчистије, Божанско, опажање простора је чиста прозрачна светлост. Нове душе, пре него их науче како да опажају илузију, опажају само белу светлост. У стварности простора само светлост постоји, само Бог постоји.

Љубав је једина стварност у времену.
Време је илузорно, а љубав је вечна.
Једина стварна перцепција унутар временског тока је љубав.
Онај који опажа Љубав унутар временског тока опажа вечног Бога.

Време је једна од врхунских илузија, у стварности време не постоји. У временском току многи су опажаји, али једини стваран је љубав. Ко опажа љубав, Бога опажа. Ко у љубави обитава у времену, обитава у вечном Богу унутар илузије времена.

Феномен персоналности

Могуће је да ти неке особе приђу уз прихватање, а недуго затим оду уз одбацивање. Овај феномен може трајати од неколико минута до неколико година.

Кад ти неко прилази из властите пројекције, он тебе не види и сматра да си ти остварење његове пројекције. Уколико уочи да не одговараш замишљеној пројекцији одлази.

Ретко се дешава да особа одбаци своје пројекције, или захтеве које представља пред живот. И да прихвати свако дешавање које му се дешава. Само оваква личност види стварност и живи присутна у тренутку према сценарију који није сама поставила.

Концепт у који не верујеш није ти потребан

За твоје суштаствено биће ништа, ама баш ништа није потребно. Савршено, потпуно савршено. Какво год знање да се пред тебе постави, оно ти у суштини није потребно. Ако верујеш да ти је неко знање потребно, е онда ти је потребно.

Holly bussines је западна творевина и служи за стицање новца и моћи на рачун разноразних тзв. духовних знања према којима је потребно да нешто урадиш да би био целовит. Тачније њихове концепције се стално допуњују како би дубоко завукли своје руке у туђе џепове продајући маглу. Не наседајте на ова западна тзв. духовна знања.

Право и истинско знање донели су наши звездани преци, свети Сорабски ратници, тачније ред Ура. Ово знање је свето православље наших звезданих предака.

Јединство са моћи пажње

Полако нестаје и већ је нестао сјај овог света, а твој сјај је све јачи и јачи. Са сваким твојим мањком интересовања, не одласком тамо где одлазиш, нерађењем оног што уобичајено радиш светлост се твоја теби и враћа. Покупи пажњу своју са свих места из свих простора, врати је назад тамо одакле је и дошла. Пажња је твоја моћ, пажња си ти, тамо где је твоја пажња тамо си и ти. Кад се пажња врати извору из ког је дошла, кад је пажња у пажњи, кад си ти у себи тад је ова твоја моћ потпуна. Јер ниси ти у овом свету већ је овај свет у теби. Најбоље да поновим, не ти ниси у свету, свет је у теби. Све своје моћи припреми и врати у изворно стање како би их могао понети са собом. Ти ионако не идеш нигде, али не дозволи да ишта твоје оде са овим светом. Нека са овим светом оде оно што је од света и што ти није потребно. Свет је илузија и све што оде са светом није ти ни било потребно.

За тишину, сан није потребан. Чак ни сан љубави као највиши вибраторни израз сна, није потребан. За тишину потребна је тишина. Одсуство мисли често нема моћ тишине, моћ тишине је стварна. За сан је потребно знање, мораш нешто да знаш кроз шта би твоја моћ пажње могла да пројектује свет, а свет је сан. Сан може бити кошмаран или испуњен љубављу али је сан. Највећи маистори духа говоре да само сан постоји. Да, само сан постоји али пре сна је тишина. Из незнања које је сушто знање дошло је знање које је сан. Из ништа, нешто, а нешто је сан, илузија. А ништа, тишина је стварно, а стварни свет ништаван. Не разумеш ! Ни нетребаш да разумеш јер ово није сан, оно што је пре сна није описано знањем и зато неможе бити разумевано или схваћено јер нема знања за разумевање. Кад и последњи траг мисли, а то је све сан, надвладаш, сан ће престати и доћи ћеш тамо одакле си пошао. Као кад се заврши дан, а ти једва чекаш да утонеш у дубоки сан без снова. Дубоки сан, то је истински сан у ком нема видљивих снова јер нема знања које би пажњом снове, а то су пројекције, стварало.

Како је успео

Кратка прича научне фантастике, за неког је ова прича истинита ...

"Добро бре како је успео." - скоро вичући рече старији саговорник. "А шта, теби као није драго што је успео?" - запита други.

У свом одговору старији саговорник настави са питањима о томе како је могао знати да вози летелицу ванземаљске цивилизације и како је уопште могао знати све што му је потребно да их надмудри. И надаље причајући о некој особи и догађају запитао се како је знао шта и кад треба да ради. "Више од 60.година се припремао, наравно да је знао све што му је било потребно, или тачније речено није знао. Њему је било потребно знање и незнање као и потпуно одсуство страха да уради то што је урадио." - одговори млађи саговорник. Уз даље грозничаво размишљање стари саговорник је и даље покушавао да схвати како је њихов заједнички познаник успео да напусти планету у отетој летелици ванземаљске цивилизације са направом велике моћи.

"Али, како га нису препознали кад је у централној летелици морао да скине кацигу? Како је уопште могао да прође систем контроле за све мале летелице које улазе у централну ? И добро бре како се није уплашио да уради све то? " - уз мало блажи тоналитет рече старији саговорник. "За систем контроле имао је исправан код, попут лозинке за пролаз, а ово о непрепознавању је и даље тајна. Сва његова путовања широм света имала су само један циљ, а то је прикупљање довољно теоретског и практичног знања о томе како да их надмудри. И као што знаш успео је." - рече млађи.

"Добро, добро и шта ти је поручио кад је прошао." - запита старији. "Рекао је да је прича о Галактичкој федерацији лаж, нема никог ко би нам могао помоћи. Причао је да систем зрачења за контролу мисли и снова обухвата више од 200.000 километара пречника на земаљски пречник и да су сви бродови били иза тог простора. Након што је уништио њихов централни брод неколицина мањих летелица разштркала се у различитим правцима." - рече.

"Одлучио је да се не враћа на земљу, а нема појма куда даље да иде. Што се нас тиче, сматра да немамо никакве шансе и да само можемо да наставимо да се копрцамо. " - настави ову причу млађи саговорник.

"Ма све су то његове уобразиље, што нам није пролетео изнад глава да имамо неки доказ, већ ти се као телепатски јавља." - рече старији саговорник, окрену се и оде.

Сан страха и сан љубави

У људским умовима преовлађује стари сан, сан страха, планетарни кошмар. Стари сан је прошли арханђел, некад носилац светла, а сада таме. Он сања сан о вечној младости у умовима људи. Сваки сан заснован на страху и контроли је његов сан.

Нови сан је заснован на љубави, то је сан о вечној безусловној љубави. Кад човек поврати слободну вољу и здрав разум тад је сан љубави доминантан у његовом уму.

Страх - стари знанац

На путу знања и моћи увек се појављује страх. Страх је уствари ваш стари знанац, непријатељ, подмукао и са циљем да вас заустави на путу моћи и знања. Да вас паралише страхом како би он могао знањем и моћи да влада над вама.

Ако упркос страху наставите тешким путем знања и моћи, постоје могућности да се ваш непријатељ повуче. Није битно што вам намере нису јасне, што немате циљ, битно је да упркос страху наставите да учите и стичете нова знања и истражујете нове моћи.

Уколико тако поступите једног дана надвладаћете страх, овог страшног и скоро непобедивог противника. Иако он има сво знање и зна како да га подеси како би у вама супротстављена знања изазвала страх, он нема начин да вас победи ако упркос страху стичете знање. Дакле, можете бити пуну страха, али морате наставити даље да би га победили.

Походи ме Вила Равиојла

Походи ме па им рече, "Здраво ратниче, хајде да те водим са овога света." А ја њој традиционални поздрав вилама "Виле постоје, Виле постоје, Виле Постоје" па се онда смејасмо и смејасмо.

"Задњи пут сам ратника једног водила и сад сам опет дошла" па ми се указа визија официра краљевске војске из првога рата. Кажем јој да ми се још не иде, но да се и сутра ујутро пробудим у овоме свету. "Добро јуначе, долази време да се сви ратници припремају за одлазак са овога света, да силу и снагу, светлост Божанску покупите где год и код кога год сте оставили. Сви су вилењаци, патуљци, чувари шума река и мора, језера и гора поодавно отишли, а и милост природе и духа се лагано повлачи. Остадосте још само ви, ратници и пјесници. Први сте на овај свет дошли и донели светлост, а сада ћете последњи отићи и однети светлост са овога света. Место вам је већ у световима Богова поодавно припремљено. Јер пјесницима и ратницима место је са Боговима. А овамо велики рат долази и већ је дошао."

Не враћај се

Отварај нове хоризонте, нова виђења, путеве, правце .. ти то можеш ... не враћај се
Буди одлучан, реализуј своје одлуке као да све зависи од тебе, можда ништа не зависи од тебе, али претварај се као да ти одлучујеш ... креирај, стварај, живи као да си први пут у овом свету и као да ти је ово један и једини живот вредан живљења, и надасве воли
Не враћај се тамо где си био, буди нови ти, свакодневно превазилази себе, своје мишљење и своју мисао, буди увек нови ти, не враћај се старим љубавима, истрошеним емоцијама, иди даље, превазиђи самог себе

Бог предака и потомака

Прихвати Богове које су прихватили твоји силни преци. Сви су они у теби, кад их спознаш и прихватиш њихова сила је твоја сила. Тад превазиђи мисао и лажну персоналност и борави у просторима у којима бораве Богови. Још није готово јер Богови моћни рода моћног и завет крви и земље зову потомке да пробуде силу предака у себи.

Снага Истинитог

Да ли сте свесни колика је снага у стварном ? Колика је сила у човека који живи онако како може ? Колико је снажан обичан човек који никог не узнемирава са својим проблемима ?

Кад немаш пројекције према стварном, онда си Истинит. Ти и Бог сте једно и слободно можеш рећи знам Бога.

Твоја снага је тад укорењена, стабилна и несаломива.

Тело и дух су једно. Дух је непокорив, а тело снажно и отпорно на све врсте промена.

Такви су били сви твоји преци у давно време Сорабије и Хипербореје.

Прихватање или отпор

Персоналност је сталност отпора стварности, креирања другачије стварности и живљења у психолошки креираној, а на знању заснованој стварности.

Истинито је прихватање.

Персоналност је одбијање бола зарад задовољства, не прихватање туге из тежње ка радости, тражење добра одрицањем од зла.

Истинито је прихватање.

Персоналност је отпор ка тренутку, ка стварном дешавању и стална тежња ка будућем ка бољем, успешнијем.

Истинито је прихватање.

Персоналност је не прихватање самоће и тражење било каквог друштва. Одбијање оног што долази и чекање оног што је замишљено, пројектовано. Стална тежња за интересантним, другачијим, новим и идеалним.

Истинито је прихватање.

Само је обичан човек стваран и истинит. Онај који прихвата сваки тренутак, дешавање, емоцију или мисао. Прихватање је и поверење целине ка целини. Онај који не зна далеко је истинитији од било ког зналца. Кад видите илузорност знања немојте се више знању враћати.

Зналац и Истинито

Знање је једна од врхунских илузија. Знање је формирано од мисли, знање је мисао.

Онај који зна је персоналност, онај који не зна је истинито, стварно, врхунско.

Персоналност на стварност гледа кроз знање и не види стварност већ своје знање. Истинито на стварност гледа кроз не знање, односно без знања, истинито на стварност гледа директно. Само истинито може уочити стварно.

Ономе који зна често је досадно, па се мора ослободити досаде. Истинитом никад није досадно, нити зна шта је досада нити је се мора ослободити.

Персоналност тежи циљу, стиче знања ради утицаја и остварује утицај кроз контролу. Персоналност тежи остварењу својих пројекција. Истинито нема циљ, ничему не тежи, није у потрази, нити ишта потребује.

Персоналност је срећна, несрећна, нормална, луда, паметна или глупа. Истинито не зна за атрибуте, истинито себе не дефинише. Истинито једноставно не зна.

У сусрету зналца и Истинитог, зналац покушава да покори и контролише Истинитог, кад то пропадне зналац покушава да постане пријатељ са Истинитим, кад то пропадне, зналац је врео од беса, а кад то пропадне зналац више није зналац.

Мисао има само сугестивну моћ. Ако се у мисао не поверује нема моћ. Ако нема интересовања за мисао, нема моћ.

Мисао без ароганције, није проблем, без ароганције и мисао је Истинита.

Жеље и пројекције

Обазриво са читањем наредног текста, може вам разбити многе илузије и пројекције.

Све што желиш производ је одлуке.

Знање те води ка активности. Активност те води ка искуству. Искуство те води ка знању. После знања следи активност, након активности искуство. Из искуства долази знање након чега следи активност. И то је круг.

Све твоје пројекције си ти. Сви људи си ти. Сви догађаји си ти.

Овај текст Ти тражиш да би га прочитао, и зато Ти пишеш овај текст да би Ти могао нечег да се подсетиш.

Све је сан. Свет је сан. Твоје тело, знање, емоције, сећања, искуства су сан.

Ниси ти део сна, сан је у теби, а ти можеш бити пробуђен унутар сна. Ако си пробуђен унутар сна видећеш да сви знају да је живот сан. Да, сви знају да живот је сан.

Све што се дешава, твоја је пројекција. Сва дешавања су прошлост. И будућност која ти се још није догодила је прошлост која се десила. Већ виђено је системска грешка планетарног сна која показује да ти је све унапред одређено.

Свет који постоји је само онај ког си ти свестан да постоји, оно чега ниси свестан не постоји. Све што ти падне на памет или што је део твоје маште већ постоји.

Све твоје пројекције су илузија. Твоје пројекције нису стварне. Ако желиш на пример да се удаш и имаш троје деце, то је твоја пројекција заснована на одлуци. Одлука заснована на жељи, а жеља на пројекцији. Најбољи начин да ово разумеш је да се удаш и имаш троје деце, али све то је могуће разумети и у неколико секунди, нису потребне године.

Жеља да имаш стан, кућу, кола, посао ... итд, све је пројекција. То је твоја пројекција на сан који је унапред одређен. Твоје жеље нису стварне, оне су пројекција. И као што већ рекох најбоље је остварити жеље и пројекције да би се разумеле. Ако немаш могућности, то није проблем, можеш све разумети у неколико минута.

Ти не постојиш. Не постојиш као персоналност, као нешто издвојено из целине. Све твоје жеље као издвојеног из целине су илузија. Издвојеност или персоналност само је игра унутар сна, игра одређеног трајања. Персоналност може трајати хиљадама година или стотине живота, али на крају персоналност нестаје јер никад стварно ни постојала није. Сан је само сан. Твој живот је сан, ништа битно и ништа твоје.

Спознај или освести или се сети оног који је пре сна. Оног који је пре персоналности, пре тебе. Тад видећеш да свет је у теби, а не ти у свету. Свет се по теби мења, а не ти под утицајем света. Ти, стварни, необјашњиви ти си пре времена и пре простора. Дакле, пре прошлости и пре будућности.

Све твоје жеље су илузија, сва твоја постигнућа су илузија такође. Ако на пример желиш да имаш нешто, то значи да ти верујеш да то немаш и верујеш да ћеш моћи да оствариш неку другу пројекцију на тај начин. Да поједноставим, ако желиш да имаш кафић, можеш га имати одмах чим седнеш у кафић који ти се свиђа и попијеш неко пиће као да си ти власник. Ако ако желиш да будеш власник, да имаш неки папир то је из разлога неке друге пројекције или веровања. Из пројекције да ћеш моћи да имаш нешто или неког другог. И тад жеља има своју основу у жељи да имаш, да поседујеш, да ти поседујеш неког или нешто. А то је жеља за влашћу, јер си као персоналност схватио да други неће да раде оно што ти хоћеш, па си зато одлучио да изучиш како да на њих утичеш.

Твоја способност одлучивања, избора, је исто илузија. Врхунска, али ипак илузија. Јер ти си све, и владар, и поданик, и богаташ и сиромах, и човек и звер и сунце и месец. Хиљаде и хиљаде живота у различитим облицима зарад истраживања, живљења и играња. Врхунско је послало себе у истраживање себе, са циљем да се искуство врати врхунском.

По завршетку сваког животног тока, врхунско тражи од сваког животно искуство. Врхунско не тражи живот, нити животну енергију, само животну причу.

Животна прича, персоналност, искуство или его је оно што треба раздвојити од животне енергије док се живи. Тада се на неки необјашњив начин ослобађате животног искуства, попут пртљага који сте понели. Путовање се тада наставља, али у облику тела од животне енергије. Ово путовање које називам путовањем кроз тишину, најдуже је од свих и може трајати милионима година, али и оно се на крају завршава и животна енергија враћа се оном који је даје на зајам. Само врхунско је стварно.

Сан је само сан. Само сан постоји. Потруди се као да можеш да утичеш на сан. Креирај сан испуњен љубављу и радошћу. Овакви снови помоћи ће ти на путовању кроз тишину.


Сети се, сви смо ми једно, ја сам у теби и ти у мени.

Хваран је плесна уметност

       Хваран је плесна уметност са елементима борилачких вештина.
Ова плесна уметност се може вежбати у паровима(мушко и женско), самостално у
слободном стилу или у одређеној групи покрета који се називају „токови“.
Групна вежбања практикују се у природном окружењу које карактерише чист
ваздух, зеленило и природни звуци простора и птица. Кад се хваран вежба у
градској средини тада се вежба у Хварандијади. Хварандијаде су посебни
објекти који комбинују природно и урбано окружење. У центру Хварандијаде
је обично водоскок или кутак са цвећем и клупама. Око овог централног дела
је дрвеће, а око дрвећа су кружно постављени објекти Хварандијаде. Објекти
су са једним спратом на ком су просторије за боравак и становање.
Карактеристични Хваран токови су: ватра, вода, ваздух, земља и ток јединства
четири елемента. Токови могу бити мали (до 10.покрета), 
средњи токови (10-50.покрета) и  велики токови (50-100.покрета).
Хваранчи токови су групе са више од 100.покрета.
 
       Покрет је у модерном Хварану основно лековито средство. Различите
групе покрета намењене су успостављању баланса различитих делова тела.
Припрема за токове су једноставна кретања попут ходања, пливања или трчања. 

Ток живости
  Елемент:   ватра
  Намена:    Да разбуди и динамизује вежбача.
  Део тела:  очи
  Утицај:  Побољшање циркулације и опште физичке кондиције.
  Кратак опис:  Почиње се са спорим покретима, затим се повећава брзина
                извођења, а при крају тока вежба се умереним интензитетом.  

Ток смираја
  Елемент:   вода
  Намена:    Да смири и усклади вежбача
  Део тела:  уши
  Утицај:  Смиривање и хармонизовање централног и периферног нервног система
  Кратак опис:  Изводи се лагани покрет од горе према доле уз дисање. Покрет
                се изводи у све четири стране света.

Ток постојане промене
  Елемент:  вода
  Намена:   Да омогући менталну промену код вежбача која ће утицати на
            промену окружења. Ментална промена треба да обухвати знања и
            разумевања о промени и ка промени.
  Део тела: уши, стомак
  Утицај: Промена спољашњег окружења, нови људи, нове могућности, нова
  дешавања усклађена са променом вежбача.
  Кратак опис: Покрети са две руке у различите смерове уз оберучно гурање ка
               напред, и дисање које је снажно. Гурање са рукама савијеним у
               лактовима изводити од лактова али и од шака ка напред. Положај 
               савијених руку може бити исти за обе руке али и различит кад
               је једна рука окренута шаком напред, а друга лактом напред.

На небу - Хакуново материјално одрастање

... наставак приче
 
Продајући робу Хакун се сети својих снова у којима лети изнад свог села. Иако је раније сањао духовне учитеље, то му се у овом зрелом животном добу не дешава, сада сања како лети у месту на небу. Таман је почео да размишља зашто су још само две особе са њим на небу кад се појави изразито насмејани купац. Јавио му се, а након куповине рекао "Видећемо се опет кад будеш шетао по небу." рече овај симпатични омањи човек. Хакун је остао у чуду, хтео је да постави стотине питања, али је само могао да види овог изразито оптимистичног човека како се удаљава.

Некад су га интересовале девојке и научавања духовних учитеља, али сад жели да схвати какви су то снови и зашто су неки од људи које сања тако стамени као да стоје на земљи, зашто причају њему непознатим језиком и зашто их има тако мало. "Место на ком људи постају Богови." - прошло му је кратко, као да му је неко послао менталну поруку. Знао је из традиционалног хришћанског учења да људи живе на земљи, а анђели и Богови шетају по небу. Многа су његова питања чекала одговоре, тако да је одлучио да настави са радом.

Одлазећи до свог возила са робом један призор му привуче пажњу. Једна жена је са дететом ходала испред друге жене са дететом, дете напред је на повоцу држало дрвено кученце на точкићима, а дете иза је на повоцу држало мало бело кученце. Хакун је гледао и није могао да види разлику између дрвеног и тзв "стварног" кученцета. Били су му исти, стварни и живи. Носећи робу погледао је куће, биле су живе, а затим људе, сви су били исти. Како се приближавао свом продајном простору гледао је у своју жену, она је сијала неким нестварним сјајем. И она је била жива. "Све је живот, све је Бог." - помисли и настави са послом. 

Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.

Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли.

Унутар животног тока

Шта вам говори ако се један видео материјал прегледа више од 430.милиона пута ?

Могућа су многа значења зависно од угла гледања, али сигурно је да нешто привлачи људе и да се у нечему проналазе.

Да, сви ти силни људи виде нешто и препознају поруку о краткоћи живота. Сви ти силни људи виде да не смеју живети половично, да се не смеју штедети и чувати за тзв "сутра". 

Сутра није у твојој моћи, живи потпуно и неустрашиво. 

Кад виде такву поруку људима је она јасна и разумљива. 

Деца никад не живе половично, она не чувају игре за сутра, увек дају најбоље од себе. Истражују, живе и играју се у вечноме сада. Јуче не постоји, кратког су памћења за зло и за добро. Сутра не постоји јер није у њиховој моћи, није у моћи садашњег тренутка. 

Уколико од персоналности остане само жеља да се воли, а ароганција бива посве уништена, онда таква персоналност није проблем.

Живи и воли слободно.

Материјално одрастање Хакуна

прича о Хакуну и духовном одрастању се наставља ...
Хакун је породичан Чилеанац који је имао интересантно духовно узрастање и младалаштво. Живи са женом, прелепом црнком и двоје дивне деце која су у годинама која им омогућавају игру и истраживање света без обавеза према школи. Његово духовно узрастање донело му је многе спознаје и увиде, али он их не памти нити их сматра битним. Потпуно је свестан да духовно путовање никад не престаје, а да је потпуно прихватање материјалног исто тако духовно.

Хакуново главно интересовање је посао и породица. Он и жена заједно праве различите производе домаће радиности које продају у оближњем градићу. У овом послу помажу им и деца са својим чудним дечијим активностима које стално изнова покрећу креативност својих родитеља. Иако су родитељи стручњаци за обликовање глине, познају и рад са другим природним материјалима.

Духовно, Хакун је маистор намере и љубави, и у његовом животу дешавају се само активности инспирисане и прожете истинском и несебичном љубави. Он самостално одлучује, уз пуно поштовање других и креира живот на добробит многих. У свом насељу он је поштован и уважен од свих, а познат је по свом искреном и широком осмеху. Остали старији чланови његове породице одавно су задобили поштовање околине.

Посматрајући децу како се безбрижно играју, Хакун се сетио догађаја из прошлости. Прошлих догађаја које је унапред видео да ће се десити. Ово разумевање отворило му је размишљање како је све унапред одређено, како постоји тачна судбина за сваког и све. Кад је то видео почео је да посматра прошло, садашње и будуће као тело, као безвремено вечно тело бића које је назвао Бог. Између себе и тог бића није видео разлику. Хакун је прихватао себе као индивидуално ограничено и необјашњиво неограничено биће. У свим овим увидима није било одушевљења прихватао је то спонтано као кад се човек присећа како се плива или вози бицикл. Хакун је своје даље духовно узрастање посматрао као присећање. Присећање на оно што је из неког разлога било заборављено.

У том тренутку, животна сапутница га погледа својим топлим погледом. Погледом у ком је постојала присутност, свест и љубавна топлина бића. Сетио се њиховог упознавања и првог вођења љубави. И тада и сада постојала је присност бића и потпуно размумевање које се не изражава речима. Иако је увек мислио да ће сеоска симпатија бити његова сапутница, животни планови били су далеко бољи. Поверење у свеукупност била је њихова заједничка особина. "Хакууун" - као и увек позва га сапутница и рече му да требају да припреме производе за недељну продају. Након тога заједно су као и увек радили до касно у ноћ, припремајући повећу количину разноразних производа домаће радиности.

Субота је за њих продајни дан, сви продавци се тада труде да остваре најбољи утицај како би продали своје производе. Иако је продаја Хакунов основни извор средстава за породицу, он је изразито опуштен и има пуно поверење да ће поново остварити повољну продају. "Онај који робује свету, живот му се отежава, а онај који поштује Творца живот му се олакшава."- сећао се Хакун речи свог мудрог деде. Никад се није трудио да привуче пажњу или да оствари утицај на купце зарад продаје. Хакун се понашао потпуну нормално и увек је успевао да прода сву робу.

Препусти се Себи

Онај који у животу тражи истину, и онај коме је истина смисао живота на добром су путу.

Онај који тражи љубав и коме је љубав смисао живота,

на добром је путу.

И онај који мудрост, свест тражи и ком је мудрост смисао,

на добром је путу.

Хиљаде је таквих добрих путева.

Истина води ка спознаји себе, Љубав води ка спознаји себе, Мудрост води ка спознаји себе, Свест води ка спознаји себе ... 

Хиљаде је таквих добрих путева.

Све персоналности знам и све управљам добрим путем, путем ка спознаји себе, а након тога персоналност није проблем.

Хиљаде је и хиљаде начина које маистори знају и сваког доведу до самоспознаје, са нема се не вреди борити, најбоље је препустити се, плесати у ритму маисторске музике.

Ван шаблона

Паралисаност и збуњеност део су персоналности. Неодлучност и циклично понављање исто су персоналности део. Свако шаблонско понашање, тражење начина за деловање и загледаност у прошло, такође су део персоналности. Психолошки умор и претерано спавање само је покушај опстајања старог система веровања. А претерана сексуална задовољства сигуран су метод за одлагање нестајања персоналности и отуд таква опседнутост сексом.

Истинито је увек ново, неспознато, недефинисано и непротумачено. Истинито је неразумљиво, без одбране али и без напада. Истинито се неможе одредити. Истинито неможеш имати, користити, употребити или на икакав начин разумети.

Персона је доминацији склона, испуњењу пројекција и небирању средстава. Ако неко средство није корисно, тражи се друго, ако се нека личност неможе употребити, потрага је за неком другом. Пројекција или замишљени циљ води персоналност у суочавање са целином. Истинито је без правила, система у активностима нема. Персоналност на крају неможе победити и истинито побеђује. Персоналност у свом најбољем је 97% истинитог и само 3% лажног, а та 3% лако затрују оних 97%. Истинито је увек и одувек истинито.

Без милости према персоналности

Кад је ученик поставио питање једном старом маистору, добио је следећи одговор - "Немам ум који би ми говорио какав сам и шта требам да радим".

Ум, а то је мисао, свака, баш свака мисао, треба победити у потпуности. Након тога неће ти више заповедати нити ће те омаловажавати. Кад видиш да си јачи, тек тад немој да попушташ. Кад га у потпуности победиш једноставно ћеш знати кад си се вратио здравом разуму. Тад ум није проблем.

Кроз слојеве и слојеве лажи, велове илузије и разноразне споразуме које ти ниси склапао ум ће се разоткрити. И погоди кога ћеш пронаћи у дубинама свога ума, пронаћи ћеш оног ко је и направио то огромно дрво пуно лажи и обмана. То је отац лажи, кнез лажи, Црнобог или Сатана. Кад га пронађеш видећеш да је он твоја персоналност, он је све оно што ти мислиш да си. Тад настави да игноришеш његове лажи и недуго затим оставиће те. Не употпуности, али никада више неће имати власт над тобом.

Небуди милосрдан над остацима своје персоналности, одбаци све. Следи своје унутрашње водство мани се учитеља и гуруа.

Један други велики маистор је рекао - "Немам пријатеље нити су ми потребни". Теби није важно да имаш пријатеље, али твоја персоналност неможе без пријатеља. Шта ће ти они због који мораш да попушташ и правиш компромисе са самим собом. Шта ће ти они због којих мораш понекад да лажеш, будеш лојалан и одан. Буди лојалан себи, поштуј себе, своје одлуке, намеру и унутрашње водство.

Ако се појави неко биће које поштује истинитог, а не лажног сигурно ћеш то знати.

Поштуј себе, и други ће те поштовати

Деца у почетку имају потпуни интегритет у понашању, нетраже сагласност одраслих за било коју активност. Они се понашају одговорно и одлучно. Међутим након одређеног образовног периода који се може назвати "припитомљавање" деца почињу да траже одобрење за активности.

Ако видите да вам је за одлучивање које од вас зависи потребна сагласност других, значи да ваш интегритет није потпун. Ако тражите сагласност и попуштате само да би били са неким приватно или пословно сигурно је да је ваш интегритет слаб и да може бити још слабији. Само уколико сте непопустљиви према другима кад је у питању ваше одлучивање, намера заснована на љубави може да се побољшава. У сваком другом случају само ћете се кретати ка попуштању и слузи који све ради за свог господара. А господар кад узјаши обично не попушта.

Чим се супротставите, видећете на шта је све спреман ваш пословни или приватни сарадник.  А ако није вашег рода, сигурно ће бити веома бесан, јер они не трпе супротстављање. Међутим то је једини начин да видите да су они спремни на све зарад себе, а да је ваше попуштање за њих само нова прилика. Дакле, надвладајте прво у унутрашњем, а након тога и у спољашњем свету. Поштујте себе и своје одлуке изнад свега, ако су погрешне видећете то и научићете нешто. 

Након тога кад вам интегритет буде довољно снажан можете очекивати да ће вас велика већина одбацити. Одбациће вас из једноставног разлога, јер не могу да управљају са вашим понашањем зарад испуњења њихових пројекција. Тад ћете вероватно бити изузетно срећни и задовољни са собом, сигурно ћете спознати себе и престати са самодефинисањем. Можда вам нека бића и приђу као трајни или повремени сапутници али то Вам тада неће бити битно.

Истинско је одувек истинско

Ненапорно, природно и лако се испољава твоје истинско. Уз напоре, труд и залагање се испољава твоје персонално.

Истинско је увек и одувек истинско. Персонално никад није и увек се труди да постане неко и нешто.

Истинско је природно и немора да уради ништа. Персонално је увек у послу, увек стреми ка нечем или неком.

Истинско не тражи себе и никад није у никаквој потрази. Персонално никад неможе пронаћи себе, никад није задовољно и у вечитој је потрази.

Истинско не предузима активности ка слободи или љубави, истинско је слобода и љубав. Персонално се увек креће ка неком остварењу, вишем циљу, духовности, љубави или слободи.

Истинско је увек истинско. Персонално никад неможе бити истинско, никад неможе бити љубав или слобода, нити их може задобити.

Оствари унутрашњу победу

Плашиш онако како си заплашен. Владаш онако како су над тобом владали. Насилан си онолико колико су над тобом насилни били. Међутим ово се не односи на једну личност већ и на оно што је пренесено од предака. Тако да неке од нас још прогањају прадедовски страхови.

Чим ухватиш себе да неког плашиш, било речима или делима запитај се зашто то радиш и ко је тебе плашио на тај начин. Исто је са вербалним насиљем и покушајем да се влада над туђим понашањем и активностима. Пронађи у себи жељу да владаш над другима и покушај да то разумеш. Осим овог можеш у себи пронаћи и суптилну способност за пребацивање кривице. Иако је кривица илузија, многи који верују у овај концепт преносе ову илузорну енергију на друге.

Укратко речено, попут једног старог маистора, не подлежи онима који желе да владају над тобом али ни онима који ти одобравају. Јер кад противник силом неможе да те победи, он прибегава лукавству одобравајући твоје активности наводећи те погрешном кораку. Сви они пред чијом силом речи и дела си очувао свој интегритет, и сада раде исто али далеко лукавије.

Победи их унутар себе, унутар простора ума и на јави их неће ни бити, као да никада постојали нису. Јер оно на шта не обраћаш пажњу, у твом свету не постоји.

У дубини страха

У дубина страха, лежи један страх. Онај из ког происходе сви страхови персоналности. То је страх од самога себе, страх од сопственог потенцијала, страх од љубави. Јер све што видиш само је рефлексија унутрашњег, рефлексија персоналности на стварност. Стварност је свет љубави, јер само је љубав стварна, а страх у ког су многи ставили своје поуздање, је илузија. И као што рекох највећа од тих илузија је да ти ниси ти и да мораш нешто да учиниш како би постао ти.

Не, нетреба ништа да учиниш, само одлучи, одлучиш и то ти је то.

Као кад у мрклом мраку видиш оно чега нема, тако се и у свету овом плашиш само оног што је унутар твоје персоналности, а стварно није.

Све је то теби однекуд знано

Све путеве планетарног сна знам, познајем га као свој џеп. Све путеве и пречице, ништа ми није страно, јер и то је моје тело, вечно тело, вечног а јединог.

Јер све то си ти, у небројено облика, креација, варијација, све то си ТИ. Онај који пише, онај који дише, онај који ствара и раствара. Да, баш све јер само ти постојиш. Заборави на оно што си био и прихвати вечног себе, оног који је пре времена и пре простора.

Некад беше прекинуто, али сад се путовање вечно, а љубавно наставља. Заборави шта је било, стварај даље, стварај, љубав побеђује ...

Не враћај се назад у сигурност, у персону, нека оде, љубав иде даље, љубав увек иде даље. Ми смо незаустављиви гласници светлости, љубави, доброте и свега оног за чим овај свет вапи.

Унутар тока

Унутар животног тока, персоналност нестаје, све је живот и стварност. Попут морског таласа који је завршивши своје путовање наизглед нестао на некој обали, он и даље јесте, али не више као талас већ као океан. Лагано као лахор ил латица цвета креће се, истражује и ствара.

Унутар тока, ти си ток, унутар живота, ти си живот. Тада се духовно путовање духовне персоне завршава и почиње свесност сталне промењивости и покретљивости живота. Више ништа није потреба, и ништа није морање, тада је довољна одлука. Разумевање може бити у трену.

Читалац је вероватно свестан да је и он на неки начин писац. Јер чим се промени свест читаоца, писац онда пише оно што је у складу са том новом променом. На овом нивоу духовно узрастање је ствар одлуке. Време није битно, одлучиш и то ти је то. Одлучиш да разумеш, схватиш, препознаш, учиниш или урадиш и збива се. Ток је сталан, жив ,а основна карактеристика је љубав.

Не постоји ништа, ама баш ништа што мораш да урадиш да би био, ти већ јеси. 

Веруј ми

Ја сам живот, ја само Бог,
ја сам ту у срцу твом,
веруј ми,
заборави на прошло,
не мисли на будуће,
јер ја сам са тобом,
веруј ми,
увек сам ти близу,
ја сам ти најближи,
веруј ми,
све ће бити добро,
мора бити добро,
ја сам Бог твој и ту сам за тебе,
веруј ми.

Победити мораш

Доброта у теби победити мора.
Усмеравај пажњу само ка оном што храни доброту у теби.

Љубав у теби победити мора.
Воли да би вољен био. Дружи се са личностима које знају да воле.

Добро душе твоје победити мора.
Не храни насиље у понашању, делима и речима.

Спознај моћ одлуке, одлучи и затим поштуј своју одлуку.

Шта ако се досете

Шта ако се Срби досете? Шта ако се Срби досете оно чега се запад плаши? Шта би било са Србима и Србијом ако би се досетили оног што им запад онемогућује да се досете већ вековима?

Иако је вео илузије дубок као океан, могућност постоји и нада постоји. 

Кад су наши предци дошли на овај свет у потпуности су познавали себе и своје моћи. Знали су да су синови Божији. Међутим након умног поробљавања, многе лажи су прекриле ово знање.

Да, Срби су Синови Божији. Саткани од светлости са свим моћима ствараоца у светлости од које су саткани. На нама је да откријемо шта ће бити са Србима и Србијом кад овог свесни постану.

Да, Срби су Вишњега Синови. Они су Богови ван простора и времена са моћима самог Ствараоца.

Да, Срби су Бога Ствараоца Синови. Вековима је ова истина силном илузијом и лажима прикривена тако да вам само дух може помоћи да се овог присетите. Јер и истина да су Срби небески народ одавно је закопана у дубинама Србског духа, па је само мањина види као стварну и истиниту.

Удруживање из љубави

Правила западног света наводе на удруживање из интереса. Сагледавано духовним очима једино је удруживање из љубави благотворно. Иако западни свет делимично познаје принципе удружене силе и моћи, код њих је то увек засновано на користи. Међутим принцип удружене силе и моћи испољава се најснажније кад је заснован на поштовању и љубави.

Братство је удруживање на основама љубави и поштовања као и међусобног уважавања сваког елемента братства. Овај принцип на свет су донели древни Сорабски ратници, најмоћнији ратници свих познатих светова и ослободитељи планете. Након што су успоставили Стари Божији Поредак многи мањи народи и заједнице прихватили су принцип братства. 

Кад се добро разуме, овај принцип се преноси на здраву Хиперборејску, Сорабску, ВедСрбску породицу. Породица која поштује принципе братства, а не интереса и користи напредује и материјално и духовно. Један од разлога оваквог напредка је удружена сила, која је могућа само кад су односи међу члановима братства засновани на поштовању и љубави.

И да подсетим, свако удруживање из користи негира љубав и поштовање, јер је корист најбитнија у таквом удруживању. Такви савези нису добри за никог ко је духа Хиперборејског и ратничког јер наводе да радиш против себе и да свој интегритет препушташ другом.

Поштовањем себе, поштоваћеш и све остале чланове братства, и онолико колико волиш себе толико ћеш волети и друге. Уједињена моћ и сила оваквог братства или породице може за само неколико дана неутралисати сав негативан потенцијал насеља у ком се живи и ради.

У давна времена индијанске поглавице су научавале овај принцип наводећи младе ратнике да сломе једну стрелу, а да након тога покушају да сломе туце стрела заједно. Као и многи други народи већина индијанских племена поштовала је Стари Божији Поредак и своје ослободиоце, као и света знања која су од њих добили. Многи мањи афрички народи и племенске заједнице и данас поштују принципе братских заједница.

Куда пажња туд и ти

За успех у неком послу, подухвату, замисли или некој активности потребно је посвећење. Усмереност пажње на активност, без изразитог скретања пажње могли би назвати посвећеност активности. Јер куд год крене твоја пажња и ти си тамо. Пажња је твоја моћ, али и ти си део твоје моћи.

Она биљка која се залива, оно дрво о ком брине и она бића која се негују имају здрав напредак и просперитет. Исто је и са идејама, сновима, замислима, пословима и подухватима. Усмеравај пажњу само тамо где желиш, о не битном не размишљај, тј. коров не заливај.

У твом уму два су вука, две су силе, она коју храниш та ће победити. Насиље или љубав. Претерана задовољства или душевни мир. На теби је да одабереш где ће твоја пажња ићи и какав желиш да постанеш.

Исто је и са дружењем, ако се дружиш са неким ко је насилник и ти ћеш убрзо бити такав и обрнуто. Бирање друштва је као бирање онога што желиш да будеш, онога што желиш да негујеш и храниш у себи и свом бићу.

А кад у потпуности надвлада једна од сила ума твог, тада ће теби долазити онакви као што си ти. Кад победи љубав, сви долазе да се напију чисте воде са природног извора.

О животном изазову и животној потрази

Многи су изазови у животу, међутим ако се суштински сагледају долази се до само једног животног изазова. Исто је и са потрагама у животу, сви ми нешто и негде тражимо. Али ако се и животна тражења духовно сагледају долази се до само једног тражења, до само једне животне потраге.

Изазов је основни изазов, а то је да будемо потпуно слободни. Не слободни од једне везаности и навике већ од свих везаности и навика.

Исто је са потрагом, само је једна животна потрага, потрага за духовним или унутрашњим миром. Не делимичним већ потпуним духовним миром. То је слобода од сваке потраге, од свеколиког животног тражења за испуњење разноразних потреба. Јер кад се сагледа илузорност жеља и потреба долази се до једне жеље и потребе, за духовним миром.

Кад човек у потпуности сагледа и разуме природу основног изазова и основне потраге у животу тада се његова духовност преноси на материјални свет. Тада духовност може бити материјално богаћење, помагање другима, занатство, уметност итд. Тад сте исти као и сви други, али због духовног пута који сте прешли ви сте онда извидници који отварају нове путеве унутар планетарног сна. Ови нови путеви и разумевања су засновани на љубави.

Материјално и духовно богаћење

У овом свету опсена и лажи моћ је богатство и богатство је моћ, али богатство овог света је увек материјално. Уколико сте на путу материјалног богаћења запитајте се како тумачите основни изазов и основну потрагу. Материјално богатство није ни добро ни лоше као што знате, битан је начин коришћења истог и начин стицања.

Основни изазов је слобода, потпуна слобода, а основна потрага је духовни мир. Ако вам је ово потпуно јасно онда материјално богатство није проблем, међутим ако није материјално богаћење је онда препрека. Не у смислу богаћења већ у смислу разумевања изазова и потраге.

Духовност је основа за материјално богатство, а материјално богатство није само у друштвеним и социјалним вредностима попут новца и добара. Ако је ваше разумевање изазова и потраге у духовности потпуно онда нећете користити принципе овог света за материјална богатства. Према духовном принципу свака ствар има у себи потенцијал за умножење попут биљака и животиња. Употребите овај принцип за материјално богаћење. Наши далеки преци у предхришћанско доба нису користили новац, али су били изузетно материјално богати у породу и добрима. Сви су имали где да живе, да се друже и где да подижу нове нараштаје. Али они су за разлику од модерних нараштаја увек помагали једни другима, помагали су другом као да помажу себи. На овај начин сви су имали, а за странце су били толико гостопримљиви да су се међусобно утркивали ко је бољи домаћин. Себичним особама међу собом су палили куће, а лопова нису имали.

Садашњи начин живљења у градовима није повољан, тако да је неопходно следити своју интуицију и духовно водство зарад материјалног напредка. А ако материјалног напредка и упркос наведеном нема, онда је такво стање без пуно материјалног, добро за ваш духовни развој. Потребно је добро истражити све споразуме које сте склопили са самим собом, а тичу се материјалног богатства и материјалног богаћења. Али да укратко појасним једном симболиком, путнику на далеком путовању вишак ствари само ствара додатни терет.