Полако нестаје и већ је нестао сјај овог света, а твој сјај је све јачи и јачи. Са сваким твојим мањком интересовања, не одласком тамо где одлазиш, нерађењем оног што уобичајено радиш светлост се твоја теби и враћа. Покупи пажњу своју са свих места из свих простора, врати је назад тамо одакле је и дошла. Пажња је твоја моћ, пажња си ти, тамо где је твоја пажња тамо си и ти. Кад се пажња врати извору из ког је дошла, кад је пажња у пажњи, кад си ти у себи тад је ова твоја моћ потпуна. Јер ниси ти у овом свету већ је овај свет у теби. Најбоље да поновим, не ти ниси у свету, свет је у теби. Све своје моћи припреми и врати у изворно стање како би их могао понети са собом. Ти ионако не идеш нигде, али не дозволи да ишта твоје оде са овим светом. Нека са овим светом оде оно што је од света и што ти није потребно. Свет је илузија и све што оде са светом није ти ни било потребно.
За тишину, сан није потребан. Чак ни сан љубави као највиши вибраторни израз сна, није потребан. За тишину потребна је тишина. Одсуство мисли често нема моћ тишине, моћ тишине је стварна. За сан је потребно знање, мораш нешто да знаш кроз шта би твоја моћ пажње могла да пројектује свет, а свет је сан. Сан може бити кошмаран или испуњен љубављу али је сан. Највећи маистори духа говоре да само сан постоји. Да, само сан постоји али пре сна је тишина. Из незнања које је сушто знање дошло је знање које је сан. Из ништа, нешто, а нешто је сан, илузија. А ништа, тишина је стварно, а стварни свет ништаван. Не разумеш ! Ни нетребаш да разумеш јер ово није сан, оно што је пре сна није описано знањем и зато неможе бити разумевано или схваћено јер нема знања за разумевање. Кад и последњи траг мисли, а то је све сан, надвладаш, сан ће престати и доћи ћеш тамо одакле си пошао. Као кад се заврши дан, а ти једва чекаш да утонеш у дубоки сан без снова. Дубоки сан, то је истински сан у ком нема видљивих снова јер нема знања које би пажњом снове, а то су пројекције, стварало.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi