... наставак приче
Продајући робу Хакун се сети својих снова у којима лети изнад свог села. Иако је раније сањао духовне учитеље, то му се у овом зрелом животном добу не дешава, сада сања како лети у месту на небу. Таман је почео да размишља зашто су још само две особе са њим на небу кад се појави изразито насмејани купац. Јавио му се, а након куповине рекао "Видећемо се опет кад будеш шетао по небу." рече овај симпатични омањи човек. Хакун је остао у чуду, хтео је да постави стотине питања, али је само могао да види овог изразито оптимистичног човека како се удаљава.
Продајући робу Хакун се сети својих снова у којима лети изнад свог села. Иако је раније сањао духовне учитеље, то му се у овом зрелом животном добу не дешава, сада сања како лети у месту на небу. Таман је почео да размишља зашто су још само две особе са њим на небу кад се појави изразито насмејани купац. Јавио му се, а након куповине рекао "Видећемо се опет кад будеш шетао по небу." рече овај симпатични омањи човек. Хакун је остао у чуду, хтео је да постави стотине питања, али је само могао да види овог изразито оптимистичног човека како се удаљава.
Некад су га интересовале девојке и научавања духовних учитеља, али сад жели да схвати какви су то снови и зашто су неки од људи које сања тако стамени као да стоје на земљи, зашто причају њему непознатим језиком и зашто их има тако мало. "Место на ком људи постају Богови." - прошло му је кратко, као да му је неко послао менталну поруку. Знао је из традиционалног хришћанског учења да људи живе на земљи, а анђели и Богови шетају по небу. Многа су његова питања чекала одговоре, тако да је одлучио да настави са радом.
Одлазећи до свог возила са робом један призор му привуче пажњу. Једна жена је са дететом ходала испред друге жене са дететом, дете напред је на повоцу држало дрвено кученце на точкићима, а дете иза је на повоцу држало мало бело кученце. Хакун је гледао и није могао да види разлику између дрвеног и тзв "стварног" кученцета. Били су му исти, стварни и живи. Носећи робу погледао је куће, биле су живе, а затим људе, сви су били исти. Како се приближавао свом продајном простору гледао је у своју жену, она је сијала неким нестварним сјајем. И она је била жива. "Све је живот, све је Бог." - помисли и настави са послом.
Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.
Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли.
Одлазећи до свог возила са робом један призор му привуче пажњу. Једна жена је са дететом ходала испред друге жене са дететом, дете напред је на повоцу држало дрвено кученце на точкићима, а дете иза је на повоцу држало мало бело кученце. Хакун је гледао и није могао да види разлику између дрвеног и тзв "стварног" кученцета. Били су му исти, стварни и живи. Носећи робу погледао је куће, биле су живе, а затим људе, сви су били исти. Како се приближавао свом продајном простору гледао је у своју жену, она је сијала неким нестварним сјајем. И она је била жива. "Све је живот, све је Бог." - помисли и настави са послом.
Кад су завршили продају породица је кренула да купи неке потребштине у граду. Уз пут Хакун је срео свог друга Мигела. Дуго се нису срели, али Мигел је почео да прича као их време није раздвајало у сусрету. Причао је како се неможе бити на путу ка Богу, јер све је Бог и сви смо ми у Богу и Бог. Мигел му је говорио да је потребно пронаћи место на ком човек постаје Бог и да човек треба да разуме своје жеље и пројекције. Хакун је само слушао, ослобађајући нека од заосталих веровања заснована на страху и све више осећао љубав у свом бићу и окружењу. Био је свестан да је спољашње унутрашње и унутрашње спољашње. "Сад си пробуђени Бог који шета небом." - рече му Мигел уз поздрав.
Сад му је било посве јасно да је земља небо, и да је највиша духовност обичан живот, а најбољи духовни учитељ обичан човек. Разумео је зашто је човек из сна о небу тако чврсто стајао. Стајао је постојано јер је у животу на земљи постојан и стамен. Потпуно је схватио своју жељу и пројекцију за породицом и децом. Хакун је био срећан, погледао је жену и децу и видео да су и они срећни. "Срећна породица велика је ствар" - помисли.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi