Кад је ученик поставио питање једном старом маистору, добио је следећи одговор - "Немам ум који би ми говорио какав сам и шта требам да радим".
Ум, а то је мисао, свака, баш свака мисао, треба победити у потпуности. Након тога неће ти више заповедати нити ће те омаловажавати. Кад видиш да си јачи, тек тад немој да попушташ. Кад га у потпуности победиш једноставно ћеш знати кад си се вратио здравом разуму. Тад ум није проблем.
Кроз слојеве и слојеве лажи, велове илузије и разноразне споразуме које ти ниси склапао ум ће се разоткрити. И погоди кога ћеш пронаћи у дубинама свога ума, пронаћи ћеш оног ко је и направио то огромно дрво пуно лажи и обмана. То је отац лажи, кнез лажи, Црнобог или Сатана. Кад га пронађеш видећеш да је он твоја персоналност, он је све оно што ти мислиш да си. Тад настави да игноришеш његове лажи и недуго затим оставиће те. Не употпуности, али никада више неће имати власт над тобом.
Небуди милосрдан над остацима своје персоналности, одбаци све. Следи своје унутрашње водство мани се учитеља и гуруа.
Један други велики маистор је рекао - "Немам пријатеље нити су ми потребни". Теби није важно да имаш пријатеље, али твоја персоналност неможе без пријатеља. Шта ће ти они због који мораш да попушташ и правиш компромисе са самим собом. Шта ће ти они због којих мораш понекад да лажеш, будеш лојалан и одан. Буди лојалан себи, поштуј себе, своје одлуке, намеру и унутрашње водство.
Ако се појави неко биће које поштује истинитог, а не лажног сигурно ћеш то знати.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi