Знање је једна од врхунских илузија. Знање је формирано од мисли, знање је мисао.
Онај који зна је персоналност, онај који не зна је истинито, стварно, врхунско.
Персоналност на стварност гледа кроз знање и не види стварност већ своје знање. Истинито на стварност гледа кроз не знање, односно без знања, истинито на стварност гледа директно. Само истинито може уочити стварно.
Ономе који зна често је досадно, па се мора ослободити досаде. Истинитом никад није досадно, нити зна шта је досада нити је се мора ослободити.
Персоналност тежи циљу, стиче знања ради утицаја и остварује утицај кроз контролу. Персоналност тежи остварењу својих пројекција. Истинито нема циљ, ничему не тежи, није у потрази, нити ишта потребује.
Персоналност је срећна, несрећна, нормална, луда, паметна или глупа. Истинито не зна за атрибуте, истинито себе не дефинише. Истинито једноставно не зна.
У сусрету зналца и Истинитог, зналац покушава да покори и контролише Истинитог, кад то пропадне зналац покушава да постане пријатељ са Истинитим, кад то пропадне, зналац је врео од беса, а кад то пропадне зналац више није зналац.
Мисао има само сугестивну моћ. Ако се у мисао не поверује нема моћ. Ако нема интересовања за мисао, нема моћ.
Мисао без ароганције, није проблем, без ароганције и мисао је Истинита.
Онај који зна је персоналност, онај који не зна је истинито, стварно, врхунско.
Персоналност на стварност гледа кроз знање и не види стварност већ своје знање. Истинито на стварност гледа кроз не знање, односно без знања, истинито на стварност гледа директно. Само истинито може уочити стварно.
Ономе који зна често је досадно, па се мора ослободити досаде. Истинитом никад није досадно, нити зна шта је досада нити је се мора ослободити.
Персоналност тежи циљу, стиче знања ради утицаја и остварује утицај кроз контролу. Персоналност тежи остварењу својих пројекција. Истинито нема циљ, ничему не тежи, није у потрази, нити ишта потребује.
Персоналност је срећна, несрећна, нормална, луда, паметна или глупа. Истинито не зна за атрибуте, истинито себе не дефинише. Истинито једноставно не зна.
У сусрету зналца и Истинитог, зналац покушава да покори и контролише Истинитог, кад то пропадне зналац покушава да постане пријатељ са Истинитим, кад то пропадне, зналац је врео од беса, а кад то пропадне зналац више није зналац.
Мисао има само сугестивну моћ. Ако се у мисао не поверује нема моћ. Ако нема интересовања за мисао, нема моћ.
Мисао без ароганције, није проблем, без ароганције и мисао је Истинита.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi