У дубина страха, лежи један страх. Онај из ког происходе сви страхови персоналности. То је страх од самога себе, страх од сопственог потенцијала, страх од љубави. Јер све што видиш само је рефлексија унутрашњег, рефлексија персоналности на стварност. Стварност је свет љубави, јер само је љубав стварна, а страх у ког су многи ставили своје поуздање, је илузија. И као што рекох највећа од тих илузија је да ти ниси ти и да мораш нешто да учиниш како би постао ти.
Не, нетреба ништа да учиниш, само одлучи, одлучиш и то ти је то.
Као кад у мрклом мраку видиш оно чега нема, тако се и у свету овом плашиш само оног што је унутар твоје персоналности, а стварно није.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi