Материјално одрастање Хакуна

прича о Хакуну и духовном одрастању се наставља ...
Хакун је породичан Чилеанац који је имао интересантно духовно узрастање и младалаштво. Живи са женом, прелепом црнком и двоје дивне деце која су у годинама која им омогућавају игру и истраживање света без обавеза према школи. Његово духовно узрастање донело му је многе спознаје и увиде, али он их не памти нити их сматра битним. Потпуно је свестан да духовно путовање никад не престаје, а да је потпуно прихватање материјалног исто тако духовно.

Хакуново главно интересовање је посао и породица. Он и жена заједно праве различите производе домаће радиности које продају у оближњем градићу. У овом послу помажу им и деца са својим чудним дечијим активностима које стално изнова покрећу креативност својих родитеља. Иако су родитељи стручњаци за обликовање глине, познају и рад са другим природним материјалима.

Духовно, Хакун је маистор намере и љубави, и у његовом животу дешавају се само активности инспирисане и прожете истинском и несебичном љубави. Он самостално одлучује, уз пуно поштовање других и креира живот на добробит многих. У свом насељу он је поштован и уважен од свих, а познат је по свом искреном и широком осмеху. Остали старији чланови његове породице одавно су задобили поштовање околине.

Посматрајући децу како се безбрижно играју, Хакун се сетио догађаја из прошлости. Прошлих догађаја које је унапред видео да ће се десити. Ово разумевање отворило му је размишљање како је све унапред одређено, како постоји тачна судбина за сваког и све. Кад је то видео почео је да посматра прошло, садашње и будуће као тело, као безвремено вечно тело бића које је назвао Бог. Између себе и тог бића није видео разлику. Хакун је прихватао себе као индивидуално ограничено и необјашњиво неограничено биће. У свим овим увидима није било одушевљења прихватао је то спонтано као кад се човек присећа како се плива или вози бицикл. Хакун је своје даље духовно узрастање посматрао као присећање. Присећање на оно што је из неког разлога било заборављено.

У том тренутку, животна сапутница га погледа својим топлим погледом. Погледом у ком је постојала присутност, свест и љубавна топлина бића. Сетио се њиховог упознавања и првог вођења љубави. И тада и сада постојала је присност бића и потпуно размумевање које се не изражава речима. Иако је увек мислио да ће сеоска симпатија бити његова сапутница, животни планови били су далеко бољи. Поверење у свеукупност била је њихова заједничка особина. "Хакууун" - као и увек позва га сапутница и рече му да требају да припреме производе за недељну продају. Након тога заједно су као и увек радили до касно у ноћ, припремајући повећу количину разноразних производа домаће радиности.

Субота је за њих продајни дан, сви продавци се тада труде да остваре најбољи утицај како би продали своје производе. Иако је продаја Хакунов основни извор средстава за породицу, он је изразито опуштен и има пуно поверење да ће поново остварити повољну продају. "Онај који робује свету, живот му се отежава, а онај који поштује Творца живот му се олакшава."- сећао се Хакун речи свог мудрог деде. Никад се није трудио да привуче пажњу или да оствари утицај на купце зарад продаје. Хакун се понашао потпуну нормално и увек је успевао да прода сву робу.