Унутар животног тока, персоналност нестаје, све је живот и стварност. Попут морског таласа који је завршивши своје путовање наизглед нестао на некој обали, он и даље јесте, али не више као талас већ као океан. Лагано као лахор ил латица цвета креће се, истражује и ствара.
Унутар тока, ти си ток, унутар живота, ти си живот. Тада се духовно путовање духовне персоне завршава и почиње свесност сталне промењивости и покретљивости живота. Више ништа није потреба, и ништа није морање, тада је довољна одлука. Разумевање може бити у трену.
Читалац је вероватно свестан да је и он на неки начин писац. Јер чим се промени свест читаоца, писац онда пише оно што је у складу са том новом променом. На овом нивоу духовно узрастање је ствар одлуке. Време није битно, одлучиш и то ти је то. Одлучиш да разумеш, схватиш, препознаш, учиниш или урадиш и збива се. Ток је сталан, жив ,а основна карактеристика је љубав.
Не постоји ништа, ама баш ништа што мораш да урадиш да би био, ти већ јеси.
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi