Походи ме па им рече, "Здраво ратниче, хајде да те водим са овога света." А ја њој традиционални поздрав вилама "Виле постоје, Виле постоје, Виле Постоје" па се онда смејасмо и смејасмо.
"Задњи пут сам ратника једног водила и сад сам опет дошла" па ми се указа визија официра краљевске војске из првога рата. Кажем јој да ми се још не иде, но да се и сутра ујутро пробудим у овоме свету. "Добро јуначе, долази време да се сви ратници припремају за одлазак са овога света, да силу и снагу, светлост Божанску покупите где год и код кога год сте оставили. Сви су вилењаци, патуљци, чувари шума река и мора, језера и гора поодавно отишли, а и милост природе и духа се лагано повлачи. Остадосте још само ви, ратници и пјесници. Први сте на овај свет дошли и донели светлост, а сада ћете последњи отићи и однети светлост са овога света. Место вам је већ у световима Богова поодавно припремљено. Јер пјесницима и ратницима место је са Боговима. А овамо велики рат долази и већ је дошао."
Нема коментара:
Постави коментар
Драги посетиоче хвала на коментару. Hwaranchi